Afere ili politička nepodobnost smenile šefa BND-a

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Nezvanične informacije medija da će vlada kancelarke Angele Merkel dve godine pre odlaska u penziju smeniti predsednika Savezne spoljnoobaveštajne službe (BND) Gerharda Šindlera, juče je u šturom obraćanju novinarima potvrdio šef Kancelarske službe Peter Altmajer, ne navevši nijedan razlog za ovu odluku. Prema njegovim rečima, Šindlera, koji je na čelu BND-a od 2012. i trebalo bi da ga vodi do penzionisanja 2018, zameniće 1. jula ove godine Bruno Kal, pravnik i zvaničnik u Ministarstvu finansija, trenutno zadužen za privatizaciju i vladinu imovinu.

„Narednih godina BND se suočava sa velikim izazovima, koji će obuhvatiti sve aspekte njenog rada. To uključuje razvoj njene misije u svetlu promenjenih bezbednosnih izazova, unapređenje službe na tehničkom i kadrovskom nivou, organizacione i pravne posledice koje proizlaze iz parlamentarne istrage u vezi sa (aferom) NSA, kao i preseljenje velikog dela BND-a iz Pulaha u Berlin”, istakao je Altmajer, zahvalivši Šindleru na „dugom i pohvala vrednom radu”.

Altmajer nije naveo razlog za iznenadni i prevremeni odlazak Šindlera, tako da nemački mediji uglavnom spekulišu zašto je vlada to učinila, naročito što to dolazi u momentu kada se Nemačka suočava sa sve većom pretnjom od napada islamističkih ekstremista. Dok pojedini mediji spekulišu da je razlog za smenu zdravstveno stanje Šindlera, većina pak razlog vidi u tome što se, za vreme Šindlera, BND u medijima bezmalo isključivo pojavljivao u negativnom kontekstu, od ilegalnog prisluškivanja i sporne saradnje sa američkom NSA do čak tehničkih stvari, kao što je planirano preseljenje centrale iz Pulaha kod Minhena u Berlin, koje se po ko zna koji put odlaže. Berlinski „Tagesšpigl” piše da su mu vlasti prvo predložile da on sam podnese ostavku što je Šindler odbio tako da su ga na kraju smenili.

Ostaje pitanje da li je Šindler smenjen zbog lošeg imidža i afera u vezi sa BND-om ili je zapravo vrh Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel želeo da na čelu tako važne tajne službe ima nekog bliskog svojoj partiji. Šindler je poznat kao neko blizak Liberaldemokratskoj partiji (FPD) koja trenutno nema poslanike u Bundestagu, ali postepeno vraća podršku birača i očekuje se da se na parlamentarnim izborima sledeće godine vrati u savezni parlament. On je postavljen u vreme drugog mandata Merkelove kada je njen demohrišćanski blok bio u koaliciji sa FPD-om sada pokojnog Gvida Vestervelea.

S druge strane, njegov naslednik je Bruno Kal, veoma blizak i dugogodišnji saradnik aktuelnog ministra finansija Volfganga Šojblea, koji važi ne samo za „sivu eminenciju” nemačke vlade, već i za najuticajnijeg u redovima CDU. Kal je od 2005. Šojbleu bio šef kabineta i portparol ministarstva, dok je ovaj vodio resor unutrašnjih poslova u prvom kabinetu Merkelove. Ovaj doktor prava je potom od 2006. do 2009. bio unapređen u šefa jednog od odeljenja u ministarstvu, a prelaskom Šojblea na čelo Ministarstva finansija i on se seli u to ministarstvo gde je bio zadužen za upravljanje državnom imovinom i privatizacijama.

Prema tvrdnjama nemačkih medija, Šojble je pre nekoliko nedelja došao kod kancelarke i rekao da skandali koji se povezuju sa BND-om štete toj agenciji i njenoj operativnoj sposobnosti da se bori protiv islamističkog terorizma. To je navodno doprinelo smeni Šindlera.

Iako mu se na teret stavlja afera NSA u kojoj je otkriveno da je BND radio protiv interesa Nemačke i na zahtev Amerikanaca špijunirao evropske političare, institucije i kompanije, zapravo saradnja BND-a sa američkom Agencijom za nacionalnu bezbednost je počela mnogo pre njegovog dolaska na čelo službe. Štaviše, za nju su znali i na izvestan način odobrili najvažniji članovi vlade Merkelove, ali se nikom od njih ta činjenica nije spočitavala koliko prvom čoveku BND-a. On je proveo dane na saslušanjima Bundestagovog istražnog odbora za aferu NSA, pri čemu se činilo da je uspeo da delom obuzda skandal obećanjem da će centralizovati kontrolu nad odeljenjima BND-a na terenu, za koja je priznao da su „vodila sopstveni život” i da su bila „slabo kontrolisana”. Osim toga, priznao je i da je BND „zavisan od NSA” i da nisu mogli da odbiju zahteve Amerikanaca.

Međutim, Šindler je zasmetao vlastima i kada je prošlog decembra izazvao manji diplomatski incident jer je novinarima dostavio analizu BND-a u kojoj se upozorava da bi Saudijska Arabija mogla da destabilizuje Bliski istok svojom „impulsivnom intervencionističkom politikom”. Kako ne bi naljutili zvanični Rijad, koji je platežan kupac nemačkog naoružanja, portparol kancelarke kao i Ministarstvo spoljnih poslova promptno su reagovali saopštivši da analiza BND-a ne predstavlja stav zvaničnog Berlina.

I dok iz Socijaldemokratske partije (SPD), mlađeg partnera u vladi, dolaze kritike zašto je Šindler sada smenjen, iz kancelarkine partije, CDU, stižu odobravanja.

„Neophodan nam je novi početak u BND-u”, rekao je za „Miteldojče cajtung” Patrik Zensburg, poslanik CDU-a i predsedavajući Bundestagove istražne komisije za aferu NSA. „Za planiranu reformu (službe), neophodan je predsednik koji može da je izgura do kraja.”

Zensburgov socijaldemokratski kolega u komisiji, Kristijan Flizek, međutim, u izjavi za portal političkog magazina „Špigl” kaže da Kal „nije sposoban da sprovede reforme” u BND-u. I poslanik SPD-a zadužen za unutrašnju politiku Burkard Liška žali zbog Šindlerove smene i u izjavi za „Kelner štat ancajger” kaže da je Šindler „razumeo da BND mora bar da se otvori i zalagao se za reformu službe”.

Opozicija ističe da ova smena neće biti dovoljna za „provetravanje” službe te poslanik Zelenih i član Komisije za NSA Konstantin fon Noc kaže da „ako je pomeranje Šindlera zapravo zamena za neophodne reforme BND-a, onda je ovo veliki autogol Kancelarske službe”. Poslanica Levice Martina Rener ističe da nije dovoljno promeniti predsednika BND-a, već da „Kancelarska služba mora konačno da preuzme odgovornost za BND koji je van kontrole.”