Aerodrom bi da uzme „ Sava centar", ali bez dugova

Beograd bi do kraja ove godine trebalo da dobije renoviran Sava centar, a ko će biti partner i po kom modelu će se realizovati ovaj projekat grad će odlučivati tokom maja. U igri su za sada, Aerodrom „Nikola Tesla”, „Delta holding” i slovenačka građevinska kompanija GGE ESCO koji su se javili na ovaj neobavezujući poziv objavljen početkom marta. Do 1. aprila stigla su tri predloga za saradnju i investiranje u kongresni centar.

– Zainteresovani su nam dostavili okvirni biznis plan i investicioni program, kao i predlog modela partnerstva sa gradom, kaže za „Politiku” Dragutin Nenezić iz kabineta gradonačelnika.

Grad je, kako dodaje, od zainteresovanih zatražio i dodatna objašnjenja koja bi trebalo da dostave do kraja ove nedelje posle čega će se razmatrati najpre koji model će biti prihvaćen, a onda će biti pokrenuta i druga faza. Kako kaže Nenezić, „ponude“ će analizirati radna grupa u kojoj se nalaze predstavnici grada, Ministarstva trgovine, turističkih organizacija i kongresnih biroa Srbije i Beograda, „Er Srbije” i „Horesa”.

Kako je ranije rečeno, okvirne procene su da bi ulaganje do 25 miliona evra u rekonstrukciju Sava centra, kao i potpuno korišćenje svih njegovih potencijala u periodu od deset godina, omogućilo prihod za kongresnu i građevinsku industriju od oko 300 miliona evra i direktno uticalo na otvaranje 5.000 novih radnih mesta u ovim granama privrede.

 Kako su za „Politiku” rekli na Aerodromu „Nikola Tesla”, pravna forma saradnje koju su predložili ne podrazumeva preuzimanje dugovanja Sava centra.

– Predloženi plan predviđa bolje upravljanje, maksimalnu iskorišćenost postojećih kapaciteta i vraćanje regionalnog značaja ovom simbolu kongresnog turizma u jugoistočnoj Evropi. Blizina ozbiljnih hotelskih lanaca, strateška saradnja Aerodroma „Nikola Tesla” Beograd i nacionalne avio-kompanije, omogućili bi ponudu kompletnih paketa usluga ozbiljnim udruženjima i asocijacijama iz Evrope i sveta – kažu na aerodromu.

Iako iz kabineta gradonačelnika nisu želeli da otkrivaju detalje predloga, koji su stigli na poziv grada za rekonstrukciju i unapređenje poslovanja Sava centra, u javnosti se već neko vreme spekuliše o tome ko je šta ponudio u trci za ovaj posao. Aerodrom „Nikola Tesla” je navodno ponudio investiranje u iznosu od 30 miliona evra, uz predlog da grad namiri sva dugovanja i odrekne se udela u dobiti u prvih 12 godina, za koliko bi trebalo da se vrati uloženo. Nakon toga, u gradsku kasu bi se slivalo 35 odsto prihoda.

Od uprave aerodroma nismo dobili odgovor na pitanje zašto su se odlučili na ovaj potez. Istina aerodrom dobro posluje. On je prošle godine ostvario neto dobit od 26,7 miliona evra, što je najbolji rezultat u istoriji njegovog poslovanja, mada ga očekuje privatizacija, odnosno pronalaženje strateškog partnera ili koncesionara. Ranije je bilo reči da su za njega zainteresovani francuski „Bjuig” i „Vansi”, ali je nedavno francuski „Lazar” izabran za privatizacionog savetnika. Kada se sve to zna, i kada se takođe zna da Sava centar posluje sa gubitkom, nejasno je zašto se aerodrom u ovom trenutku upušta u ovaj poduhvat.

Sava centar je kraj 2014. godine završio u minusu od 263 miliona dinara. Kako pokazuju finansijski izveštaji, ovo preduzeće kod banaka nije prezaduženo. Dugoročne kredite nema, a pozajmice na kratak rok iznose svega 944 hiljade dinara što je zanemarljivo. Međutim, to ne znači da nema dugove . Kratkoročne finansijske obaveze iznose 579 miliona dinara. Sava centar duguje i dobavljačima (225 miliona dinara), a kompanija je državi u 2014. ostala dužna za poreze i doprinose oko 114 miliona dinara. Ipak , kompanija ima značajan iznos gotovine. Kako pokazuju podaci iz finansijskih izveštaja, na kraju 2014. godine Sava centar je imao na računu 59 miliona dinara.

U „Delta holdingu” za „Politiku” nisu precizirali koji model saradnje su ponudili, ali nisu ni krili voleli da se nađu u privatnom javnom partnerstvu sa gradom, kao i da bi to bio dobar posao za njih..

Živorad Vasić, direktor hotela i poslovnog prostora „Delta rilestejt”, kaže da ova kompanija to može finansijski da izvede, kao i da imaju znanje sa kojim bi Beograd sigurno doveli u centar kongresnog turizma.

– Ne želimo nikakvu vrstu privatizacije, nego partnerstvo sa gradom. Beograd ima veliki broj hotela i to visoke kategorije, ali nema, poput Bukurešta, Praga ili Beča, kongresni centar sa kojim bi mogao da računa i na mnogo veće prihode od kongresnog turizma. Organizovanje kongresa donosi više hiljada noćenja gde bi četiri ili pet hotela bilo rasprodato, a sastanci bi se održavali u centru koji bi bio potpuno renoviran, kaže Vasić i dodaje da je nesumnjivo da bi uz ovakav projekat oživela cela ekonomija.

„Delta” bi navodno, kako se prethodnih dana moglo čuti u javnosti, uložila polovinu od planiranih 25 miliona evra za rekonstrukciju, radovi bi, predložili su, trajali godinu dana, profit bi mogao da se ostvaruje posle četiri godine poslovanja.

O predlogu slovenačke kompanije, koja se bavi investicijama u sektoru građevine i ostalih industrija, u javnosti nije bilo reči.