Bodiroga je ikona srpske košarke

Nekadašnji košarkaški reprezentativac (126 puta), član Stručnog saveta i Predsedništva Košarkaškog saveza Jugoslavije (KSJ) Žarko Varajić je jedan od retkih bivših asova koji žele otvoreno da pričaju o stanju u evropskoj i srpskoj košarci.

Rekorder finala Kupa šampiona (Evrolige) iz Grenobla 1979. godine (45 poena na meču Bosna – Emerson 96:93) kaže za „Politiku” da je „sadašnji rat između Svetske košarkaške federacije i Evrolige nešto što je „najžešće uzburkalo sportsku javnost u poslednjih dvadesetak godina”.

– Ovo je trenutak kada se određuje sudbina košarke: da li će ići uzlaznom linijom i sportski i ekonomski ili se sunovratiti. Rat između Fibe i Evrolige svedoči da Fiba nije ona Fiba, sposobna da pobedi profesionalce – kaže olimpijski viceprvak iz Montreala 1976. godine Žarko Varajić, najuspešniji direktor muških selekcija KSS (u jednoj sezoni sve zlatne medalje). – Uvek sam isticao da sam pre za Fibu u odnosu na privatnike, ali ova Fiba ide pogrešnim putem. Represijama i kaznama se ne postiže ništa dobro i da stvar bude gora, sve je usmereno na nacionalne saveze koji su kolateralna šteta. Klubovi su udruženi u ligaše i oni sami određuju svoju sudbinu. Fiba je prvo pokušala da se dogovori s klubovima, pa kad nije prošla, onda je počela da pritiska saveze i upotrebljava najrigorozniju kaznu koja se može staviti u kontekst blefa!

Zašto mislite da je reč o blefu?

Zna se da je blef iznuđeni potez, da se njime pokažeš snažnim i jakim, a kada te razotkriju, onda si totalni gubitnik. Siguran sam da je to bio blef, jer u Fibi ipak sede umni ljudi koji ne bi dopustili da im se desi Evropsko prvenstvo bez najboljih evropskih selekcija. A da bi blef delovao što uverljivije za 14 nacionalnih saveza, svi članovi borda su svesno jednoglasno glasali, znajući da od sankcija neće biti ništa. Zato i ne treba stavljati tu bilo kakvu primedbu Dejanu Bodirogi, članu Borda Fiba-Evrope, koji je oduvek časno zastupao interese srpske košarke.

Često ste isticali da će nesloga srušiti srpsku košarku. Šta kažete na današnju situaciju?

U ovom evropskom ratu mnogo teže mi pada unutrašnji rat koji se rasplamsava u Srbiji. Ničim izazvan. Ili, bolje reći, izazvan nekomunikacijom među našim ljudima u sportu. Davno sam negde napisao da će srpsku košarku pojesti nesloga. Već dugo se ne dogovaramo oko kapitalnih stvari i nemamo jedinstven stav. Igrao sam u prethodnom veku, u njemu počeo i svoju drugu karijeru u sportu, 1984. godine, radeći na raznim funkcijama, sarađujući s bardovima naše košarke kao što su Radomir Šaper i Nebojša Popović. Oni su me u Predsedništvu KSJ-a naučili jednoj stvari: kada ste kompaktni, onda ste veliki i jaki i možete sve da uradite! Zato smo bili velesila.

Mnogi košarkaški „radnici” ne žele da komentarišu poslednje izjave Dejana Bodiroge i Nebojše Čovića u „Politici”, a vi?

Posle Šapera i Popovića sarađivao sam s Nebojšom Čovićem, jednim od lidera projektovanja današnje košarke u Srbiji, i ponosan sam na neke projekte koje smo uzdigli na evropski i svetski nivo. Znam kako nas je okupljao 2000. godine, kada smo reformisali Savez, a 2001. i 2002. bili evropski i svetski prvaci posle neuspeha. Tada sam bio uveren da će preuzeti štafetu od pomenutih prethodnika, međutim, ne znam šta se desilo. To zajedništvo negde se izgubilo i umesto da sarađujemo mi se međusobno gložimo. Izjava koju je Čović dao pre neki dan – bez želje da se svrstavam na bilo čiju stranu – potpuno me je frapirala. Da za ikonu košarkaškog sporta Srbije Dejana Bodirogu kaže da je tapkao loptu! Za čoveka koji nam je doneo neopisive radosti i probudio u nama ponos, za evropskog i svetskog šampiona i najboljeg igrača Evrope u jednom trenutku. Pritom ga prozivajući za brašno, kifle i mlinove, na čemu bi svi mi Bodirogi trebalo da čestitamo, jer je pošteno zarađeni novac u inostranstvu investirao u svojoj zemlji.

Šta predlažete?

Prateći sve ovo u medijima, moj utisak je da predsednik KSS Dragan Đilas, prvi čovek Crvene zvezde Nebojša Čović i Dejan Bodiroga nisu nikada seli da zajedno traže rešenje. Isto tako znam da je Čović najzaslužniji što košarka danas ima svoju kuću, a kuća je projektovana za dogovore. Otac me je učio da kuća ima prozore i vrata da određene stvari koje nisu za javnost ne izlaze na ulicu. Zato bi pod hitno trebalo da sednu i da se dogovore, da bi košarka u Srbiji imala perspektivu.

Regionalna ABA liga je opet neizostavna tema u košarkaškim krugovima?

Jedan sam od retkih koji nikada nisu podržavali regionalnu ABA ligu, a i sada mislim da su takve lige dobrodošle samo kao nadgradnja domaćih liga. Moramo da vratimo značaj i dostojanstvo nacionalnim prvenstvima, da uspesi u njima imaju težinu, a po njihovom završetku mogla bi da se igra regionalna liga, kao još jedna stanica u razvoju mladih igrača.