Kamene žene glavnog grada

­

Milunka Savić, Milena Pavlović Barili, Mileva Ajnštajn, Anica Savić Rebac, Katarina Milovuk, Ksenija Atanasijević…

Ove žene, heroine svog vremena koje su delima i radom zadužile srpsku istoriju, umetnost, obrazovanje i nauku, u Beogradu danas nemaju spomenike podignute njima u čast.

Mermernih, kamenih ili statua izlivenih u bronzi posvećenih mislećim damama, u glavnom gradu Srbije ima 39, al’ je prava istina da su dosad samo 32 žene dobile valjano obeležje. Jer, njih sedam imaju po dva spomenika u prestonici – Isidora Sekulić, Nadežda Petrović, Drinka Pavlović, Nevenka Urbanova, Radojka Lakić, Sofija Soja Jovanović i Biljana Marjanović.

Sve njih zajedno sabrala je književnica Neda Kovačević, autorka dokumentarnog filma „Žene u beogradskim spomenicima” i knjige „Beogradski spomenarnik”, čiji prvi deo uskoro treba da osvane na policama knjižara.

– Sakupljajući građu za roman „Povratak košave u Beograd”, spontano sam počela da fotografišem prestonicu i shvatila da u arhivi imam mnoštvo slika spomenika. Za četiri i po godine fotografisala sam i popisala ukupno 860 javnih spomenika i skulptura na teritoriji Beograda. Montirala sam 407 kratkih dokumentarnih filmova o spomenicima, a potom sročila i knjigu u dva dela. Prvi je posvećen ličnostima u spomenicima, pronašla sam ih 345, a samih spomenika podignutih njima u čast u Beogradu je 437. Samo 39 pripada ženama – podseća Neda Kovačević.

Najveći broj spomenika posvećen je narodnim heroinama – 15. Obeležje u gradu ima pet glumica, četiri lekarke, dve dobrotvorke, dok su ostale žene bile rediteljke, slikarke, stjuardese… Među njima mesto je pronašla i jedna učenica – Dubravka Jovanović čija bista od 1972. godine krasi Osnovnu školu „Ratko Mitrović” na Novom Beogradu.

Trajno spomeničko obeležje moglo bi da dobije znatno više žena. U muzejskim depoima i danas, nažalost, čame brojne umetničke statue, a pojedine su u međuvremenu nestale sa javnih prostora.

– Kraljice Marija Karađorđević i Natalija Obrenović imaju svoje biste, ali su one zaturene po skladištima. Trebalo bi ih samo izneti na neko javno mesto. Kraljica Marija bi mogla da krasi zdanje Rektorata jer je bila veliki dobrotvor. Za takav potez nadležnih potrebna je samo dobra volja, ne i novac, što je često problem – dodaje Kovačevićeva.

Tragajući za zanimljivim ličnostima čiji su portreti večno uklesani u kamenu ili izliveni u bronzi, autorka dokumentarnih filmova nabasala je i na važne ličnosti iz istorije o kojima pre toga nije dovoljno znala.

–U 19. veku Beograd je krasio spomenik dr Jovana Stejića, ličnog lekara kneza Miloša. To obeležje je nestalo, pa me je taj podatak nagnao da na kraju svoje knjige napravim spisak spomenika koji su nestali u decenijama iza nas. Ima ih 51, a među njima su i Marijana Gregoran i Isidora Sekulić. Marijanine biste u Ulici Salvadora Aljendea nema, dok je Isidora tek nedavno dobila novi spomenik na Topčiderskoj zvezdi. Njenu bistu, delo Nikole Kolje Milunovića iz 1987, u dvorištu osnovne škole u Gavrila Principa odnedavno zamenjuje druga – podseća autorka.

Dame u srpskoj istoriji uvek su teže dobijale svoje mesto među značajnim ličnostima kojima se trebalo odužiti podizanjem obeležja.

Prvi spomenik jednoj ženi u Srbiji podignut je na Kalemegdanu 1926. godine, čak 78 godina posle podizanja prvog javnog spomenika u Beogradu, u Karađorđevom parku.

– Bio je posvećen kneginji Zorki Karađorđević, ali nije dugo opstao. Delo Stamenka Đurđevića otkriveno 3. juna 1926. uništeno je 1945. godine. Srećom, postoji gipsani model koji se čuva u Muzeju istorije Jugoslavije – podseća Neda Kovačević.

IZ SPOMENARNIKA

– Nadežda Petrović, slikarka, Pionirski park i OŠ „Nadežda Petrović” – Drinka Pavlović, narodni heroj, OŠ „Drinka Pavlović” i Dom za decu bez roditeljskog staranja „Drinka Pavlović” – Draga Ljočić, prva žena lekar u Srbiji, dvorište Prve varoške bolnice – Sofija – Soja Jovanović, rediteljka, ugao Njegoševe i Maksima Gorkog i Muzej pozorišne umetnosti – Isidora Sekulić, književnica, ugao Andre Nikolića i Petra Čajkovskog i OŠ „Isidora Sekulić” – Radojka Lakić, narodni heroj, Pošta 6 kod Železničke stanice i OŠ „Radojka Lakić” – Đorđina – Đini Vrbici-Miodragović, narodni heroj – Ekonomski fakultet – Bosa Milićević, student ekonomije i član KPJ, Ekonomski fakultet – dr Bojana Roknić, specijalista dečje pulmologije, park kod Dečje klinike za plućne bolesti – Evgenija N. Naumović Kiki, dobrotvorka, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju – Desanka Maksimović, književnica, Tašmajdanski park – Dragica Pravica, narodni heroj, OŠ „1.300 kaplara” – Jelena Ćetković, narodni heroj, OŠ „Jelena Ćetković” – Marija Bursać, prva žena narodni heroj, OŠ „Marija Bursać” – Nadežda Purić, narodni heroj, park na ćošku Kneginje Zorke i Makenzijeve – Dubravka Jovanović, učenica, OŠ „Ratko Mitrović” – Nada Dimić, narodni heroj, Zemunska gimnazija – Tamara Žuržul, skojevka i učesnica NOB, Novo groblje – Darinka Jevrić, pesnikinja i novinar –Udruženje književnika Srbije – Ljubinka Bobić, glumica, Narodno pozorište – Nevenka Urbanova, glumica, Narodno pozorište i Muzej pozorišne umetnosti – Vela Nigrinova, glumica, Muzej pozorišne umetnosti – Blaženka Katalinić, glumica, Muzej pozorišne umetnosti – dr Elsa Inglis, škotska lekarka, KBC „Dragiša Mišović” – dr Rozali Morton, lekarka, KBC „Dragiša Mišović” – Zaga Malivuk, narodni heroj, OŠ „Zagorka Zaga Malivuk” – Olga Petrov, narodni heroj, OŠ „Olga Petrov” – Vera Blagojević, narodni heroj, Studentski dom „Vera Blagojević” – Branislava Simić, kćerka dobrotvora Živojina P. Simića, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” – Jasmina Narančić, stjuardesa, pravoslavno groblje u Zemunu – Biljana Marjanović, stjuardesa, Novo groblje (bista i skulptura „Ženski torzo”) – Ravijojla – Rava Janković, narodni heroj, zgrada Centra vojno- medicinskih ustanova.