Nepoznati, dobar dan

Da li ste nekada razmišljali o tome zašto se pozdravi, pozdravljanje, zdravice i nazdravljanje baš tako zovu? Suština svih ovih radnji jeste izražavanje želje da se ima dobro zdravlje i da se bude dobro. Izražavanjem želje da drugome bude dobro (zdravlje, dan, jutro), lako, a ne teško (noć), srećno (put) – poručujemo mu da imamo prijateljski odnos prema njemu.

Pozitivni odnosi postoje unutar plemena, zajednici čiji pripadnici jedne druge doživljavaju kao „svoje”. Susret sa nepoznatom osobom, pripadnikom tuđeg plemena, podrazumeva ocenjivanje da li je drugi nastrojen prijateljski ili neprijateljski.

Kada sretnemo osobu koju ne poznajemo, ne možemo da znamo da li ima dobre ili prikrivene loše namere. Ako otvoreno izrazimo sumnju u njene namere, mi smo ti koji pokazuju neprijateljstvo. Zato je u mnogim kulturama uobičajeno da se eventualna sumnja prikrije ljubaznošću.

Kada nekoga volimo, to je ljubav, a kada se prema nekome ponašamo kao da ga volimo, to je ljubaznost. Na taj način pokazujemo nepoznatoj osobi da je prijateljski uvažavamo.

U većini zemalja postoji običaj pozdravljanja nepoznate osobe prilikom susreta u hodniku ili liftu. Ukoliko neko to propusti da učini, to se smatra znakom nepristojnosti i nevaspitanja. Stepen civilizovanosti neke zajednice se ocenjuje i na osnovu odnosa prema nepoznatima. Primer je tradicionalno srpsko gostoprimstvo.

Da smo tokom devedesetih godina doživeli kolektivnu traumu u kojoj smo negativno promenili predstavu o svetu i nepoznatim ljudima, pokazuje to što smo tada u svakodnevnim situacijama prestali da želimo dobar dan nepoznatima.

Kada su se našli izvan svoje zone sigurnosti ili kada se u njoj pojavio „uljez”, ljudi su počeli da sebe doživljavaju kao plen, kao žrtvu u susretu sa mogućim grabljivcem. Zato su u ovim prilikama počeli da se prave kao da se susret nije ni dogodio. Izbegavajući da pogledaju nepoznatu osobu, oni poručuju: ti si mi sumnjiv, ne želim da me vidiš, da me primetiš, da započneš razgovor sa mnom.

To je strategija mimikrije, stapanja sa pozadinom, koju primenjuju one životinje koje su predodređene da budu plen, a koje ne mogu da se suprotstave grabljivcu.

Sve dok nastavljamo da izbegavamo da pogledamo nepoznatu osobu i da je pozdravimo, mi održavamo stanje traumatizovanosti i veoma negativnu predstavu o ljudima iz „spoljašnjeg” sveta. S obzirom na to šta nam poslednjih decenija mediji poručuju o ljudima koji nas okružuju, gotovo neverovatno zvuči podatak da je Beograd evropska prestonica sa veoma niskim stepenom kriminala.

Uprkos tome, u tim drugim prestonicama ljudi se redovno pozdravljaju. Zato vratimo stanje u normalu – počnimo da svakodnevno pozdravljamo ljude koje ne poznajemo.