Od „afere čaj" do multimilionera

Kada je Svetska košarkaška federacija (FIBA) osnovana 1932. godine, njen godišnji budžet je iznosio pet švajcarskih franaka. Sav novac je otišao na poštanske markice koje je u skromnoj sobici u Rimu (prvo sedište Fibe), pozajmljenu od Olimpijskog komiteta Italije, lično lepio na pisma prvi generalni sekretar Fibe Renato Vilijam Džons.

Amaterizam je skoro punih devet decenija (1896-1988) bio jedno od osnovnih načela olimpijskog pokreta, a onda su se u Seulu 1988. pojavili prvi profesionalci – teniseri i biciklisti. Već na narednim Igrama, u Barseloni 1992, desilo se nešto što je zauvek promenilo lice najveće smotre sporta. Ali, tome je prethodio niz događaja...

Dan preokreta – 8. april 1989.

„Kada sam na Kongresu Fibe, za vreme Svetskog prvenstva u Madridu 1986, predložio da uključimo američke profesionalce, Amerikanci još nisu u svojoj kući imali jedinstven stav o tome. Tada su protiv mog predloga glasali i Sovjetski Savez i Sjedinjene Države i još nekoliko zemalja.

Tako moj predlog tada nije prošao”, govori za „Politiku” drugi generalni sekretar Fibe Borislav Stanković (mandat 1976-2002), koji je u saradnji s komesarom NBA Dejvidom Šternom izveo jednu od najvećih revolucija u košarci.

Posle neuspeha američke selekcije u Seulu 1988, gde je osvojila bronzu, njihova košarkaška federacija je napokon odlučila da u svoje članstvo primi NBA. Tako su se stekli uslovi za održavanje vanrednog Kongresa Fibe u Minhenu, 8. aprila 1989.

„Fiba je tada prihvatila profesionalce. Za to je glasalo 56 delegata, a protiv je bilo 13, među njima i predstavnik SAD”, podseća Stanković u vreme čijeg rukovođenja Fibom je svetska košarka dosegla zlatne visine i probila se u sam vrh po prihodima od TV prava i marketinga na Olimpijskim igrama.

Prvi zvaničan nastup jednog tima s NBA igračima pod okriljem Fibe bio je kvalifikacioni turnir za Barselonu, u američkom gradu Portlandu, od 27. juna do 5. jula 1992. Na teren su izašli Džordan, Medžik, Bird, Barkli, Juing i ostale superzvezde i u prvom meču savladali Kubu sa 136:57.

Na Igrama tog leta prosečno su pobeđivali sa 43,8 poena razlike, a selektor Čak Dejli nijednom nije tražio tajm aut. Deset godina kasnije, na Mundobasketu u Indijanapolisu, u srcu američke košarke, igralo se srpsko kolo posle finala u kojem je Jugoslavija sa selektorom Pešićem savladala Argentinu. Američki profesionalci su bili tek šesti...

Najbolniji poraz u amaterskoj eri, Amerika je doživela u olimpijskom finalu u Minhenu 1972, od SSSR-a, 51:50, pošto je poslednji napad sovjetskog tima dva puta ponavljan (čuveni „slučaj tri sekunde” i koš A. Belova uz zvuk sirene). Amerikanci su do tada znali samo za pobede (62 uzastopne) i zlatne medalje (šest u nizu).

Samo Federer ispred Džejmsa

Četiri godine kasnije, dok se naša reprezentacija spremala za svoju drugu olimpijsku medalju (Montreal 1976, srebro), dvojica iskusnih igrača nisu ni ušla u konkurenciju za tim – zbog „narušavanja načela amaterizma”.

Reč je o Nikoli Plećašu (Lokomotiva, Zagreb), koji se pojavio u televizijskoj reklami za čaj, i Ratu Tvrdiću (Jugoplastika, Split), koji je bio zaštitni znak jednog proizvođača čarapa. Jedan od najboljih evropskih strelaca tog doba Plećaš je svojevremeno svedočio potpisniku ovih redova da za taj profesionalizam „nije uzeo ni dinar”.

Scenario za reklamu je napisao selektor Mirko Novosel (Plećaš do danas nije u dobrim odnosima s njim i smatra da ga je svesno ugurao u tu situaciju da bi ga izbacio iz tima), a za režiju  se pobrinuo reditelj Antun Vrdoljak, kasnije poznati političar a danas član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).

Danas je profesionalizam više nego dobrodošao. Profesionalci su podigli cenu Igrama do neslućenih visina, a MOK je pre četiri godine u Londonu imao prihod od tri milijarde evra od TV prava, marketinga i ulaznica.

Tako nešto ne bi bilo moguće bez najvećih asova a oni, po običaju, zauzimaju i vodeće pozicije na „Forbsovoj” listi najplaćenijih sportista sveta. Kad je olimpijada u pitanju, najviše multimilionera je među košarkašima, zahvaljujući selekciji SAD koja dolazi s najvećim imenima NBA lige.

Samo prva američka petorka (po našem izboru) ima zbirno 77,5 miliona evra u godišnjim platama: Rasel Vestrbruk (Okhaloma, 14,8 miliona), Stefon Kari (Golden Stejt, 10), Lebron Džejms (Klivlend, 20,3), Kevin Durant (Ohlahoma, 19,4), Demarkus Kazins (Sakramento, 13). Prosečna godišnja zarada ove petorke je 15,5 miliona evra.

Naša reprezentacija, ukoliko se plasira (što svi očekujemo jer je apsolutni favorit na kvalifikacijama u Beogradu), sigurno će biti jedan od najozbiljnijih kandidata za medalju.

Kada bismo po zvučnosti imena sastavljali prvu petorku ona bi zbirno bila „teška” manje od Karija: Miloš Teodosić (CSKA, 2,5 miliona evra), Bogdan Bogdanović (Fenerbahče, 1,3), Nemanja Bjelica (Minesota, 3,5), Nikola Jokić (Denver, 1,2), Boban Marjanović (San Antonio, 1,1). Prosečna plata 1,92 miliona evra.

Olimpijski vicešampion i evropski prvak Španija, kojoj Fiba preti izbacivanjem s Olimpijskih igara, mogla bi da sastavi petorku na čelu s najskupljim igračem Minesote Rikijem Rubijom (11,2 miliona). Kada se njemu pridodaju Serhio Ljulj (Real, 2,5), Rudi Fernandez (Real, 2,8), Nikola Mirotić (Čikago, 4,9) i Pau Gasol (Čikago, 6,6), dobija se startni tim „vredan” 28 miliona evra godišnje (5,6 prosek).

Što se tiče Francuske, čiji je cilj takođe finale (prvo mora da prođe kvalifikacije na Filipinima), njen udarni sastav bi mogao da izgleda ovako u milionima evra: Toni Parker (San Antonio, 11,9), Nando de Kolo (CSKA, 1,5), Nikola Batum (Šarlot, 10,5), Boris Dijao (San Antonio, 6,6), Rudi Gober (Juta, 1). Zbirno 31,5 miliona, prosek 6,3.

Dok je Plećaš svojevremeno ispaštao zbog „volonterske reklame za čaj”, Lebron Džejms, danas najveća zvezda Olimpijskih igara, ima godišnji prihod od marketinga 44 miliona evra. Ipak, Džejms će biti drugi najplaćeniji olimpijac u Riju, posle tenisera Rodžera Federera.

Naš Novak Đoković je na četvrtom mestu, a lista „top pet” izgleda ovako: Rodžer Federer 67 miliona (58 od marketinga, tenis), Lebron Džejms 64,8 (44, košarka), Kevin Durant 54,2 (35, košarka), Novak Đoković 48 (31, tenis), Rafael Nadal 32,5 (28, tenis). Među prvih deset je samo jedan fudbaler, Brazilac Nejmar sa 31 (17).