Sušio i nizao duvan u Makedoniji

Leskovac – Samo onima koji nedovoljno poznaju svetski poznatog genetičara dr Miodraga Stojkovića pojavljivanje njegovog prvog literarnog dela, romana „Crničani”, predstavlja iznenađenje. Oni koji ga poznaju, kao njegov kolega sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, poznati leskovački književnik Saša Stojanović, znali su da će njegov pripovedački dar kad-tad morati da se pokaže.

Štaviše, Stojanović, koji je govorio na predstavljanju romana „Crničani” u Leskovcu, veruje da je ovo tek prvi tom trilogije koju očekuje od svog kolege po diplomi i peru.

Čitaocima „Politike” nije nepoznat književni dar profesora Stojkovića, jer je na stranicama našeg lista objavljivao svoja sećanja na detinjstvo, kada je živeo u Leskovcu blizu autobuske i železničke stanice. Do njegovih ušiju iz zvučnika je dopirao red vožnje i pisak lokomotiva koje su donosile miris juga.

Kako nam je otkrio, te njegove impresije u „Politici” preteča su romana „Crničani”, koji je dobio ime po selu kod Dojranskog jezera gde su se obreli njegovi preci u potrazi za obećanom zemljom i gde je odlazio kao dete.

Roman „Crničani” je uzbudljiva priča o kolonizaciji Srba iz južne Srbije na jug Makedonije, o njihovim sudbinama, teškom životu, mukotrpnom sađenju duvana i borbi za preživljavanje do sledeće berbe. U tom vrtlogu našla se i njegova porodica, čije je korene istraživao, došavši do uzbudljivih podataka o kojima niko ranije nije pričao.

To je roman o teškom životu u periodu od jednog veka, u kojem su se, kako ističe, menjale tehnologije, ali ne i ljudi koji su ostali korumpirani, sa istim načinom razmišljanja. To je, zatim, roman o lepoti sa osnovnom porukom da lepota traži žrtve, ispovest o ljubavi, o babi Roski i dedi Vlajku Džonić.

– Svako od nas ima neki spisak snova koje želi da ostvari. Moj san bio je da istražim svoje korene, o kojima nisam znao ništa.

Rođen sam i odrastao u Leskovcu, ali nisam znao ništa o kolonizaciji u Makedoniji, o sudbinama ljudi, o gajenju duvana koji je predstavljao moćnu industriju još u to vreme i u kojoj su zaposleni imali velike plate, a sve na grbači seljaka koji je proizvodio taj duvan.

Kao dete sam odlazio u majčino selo Crničani kod Dojranskog jezera i uvek sam se pitao otkud Srbi tu. Bilo je i dosta Turaka i Bugara. U blizini je selo Nikolići. Raspitivao sam se, ali su polako nestajali ljudi koji su mogli da mi pomognu, tako da sam o svom poreklu više saznao na grobljima.

Tako sam saznao o majčinom poreklu, koja je, kad ogovara oca, pričala na turskom, dok se on samo smeškao. Urezao mi se miris suvog duvana i danas, čim osetim taj miris, vratim se u majčino selo, gde sam provodio leta i gde sam prošao sve procese uzgajanja duvana, od sadnje, do sušenja i nizanja – pripoveda romanopisac, profesor dr Miodrag Stojković.

U romanu piše i o odnosima Kraljevine Jugoslavije i Hitlerove Nemačke tridesetih godina prošlog veka, o kupovini fabrika duvana u Jugoslaviji od strane Nemačke, o Hitleru, koji je bio strastveni pušač, pa potom prestao da puši, o mućkama prilikom trgovanja duvanom, prevarama, dovitljivosti jevrejskih trgovaca.

Zbog svega toga, roman liči na uzbudljiv triler, a zanimljivim ga čini i to što je sve utemeljeno na istorijskim činjenicama.