Može li opozicija da nađe novog Koštunicu

Kada je Aleksandar Vučić uoči Velikog petka izričito rekao da neće da izlazi na predsedničke izbore, jer mu ne pada na pamet da bude predsednik Srbije, pošto mu je, kako je istakao, narod dao poverenje da bude predsednik vlade, Tomislavu Nikoliću je verovatno laknulo. Mada, ko zna šta se još može promeniti na političkoj sceni Srbije za godinu dana.

Već to da se Vučić uopšte izjašnjavao o mogućnosti da se kandiduje na predsedničkim izborima u danima kada slavi pobedu na republičkim, pokrajinskim i, u većini, na lokalnim izborima, govori da je i takav scenario neko mogao da zamisli. I to uprkos činjenici da je Tomislav Nikolić, aktuelni predsednik Srbije, osnivač Srpske napredne stranke i, kako sam voli da kaže, politički otac Vučićev, uoči izborne tišine jasno izrazio nameru da se ponovo kandiduje.

„Mislim da Vučiću treba Nikolić”, zaključio je – Nikolić. A Vučić je, opet, zaključio i da bi on (Vučić) sigurno pobedio na predsedničkim izborima i to s mnogo boljim rezultatom nego što je SNS postigao na parlamentarnim.

Da je došao pravi trenutak da se kuju planovi i za predsedničke izbore, koji „padaju” najkasnije u maju sledeće godine, saopštio je u izbornoj noći i lider Demokratske stranke. Reagujući na izborne rezultate, Bojan Pajtić je rekao da su predsednički izbori sledeći cilj demokrata. Iako je dodao da je to borba koja će početi za nekoliko meseci, ukazao je da „u Srbiji postoje ljudi koji mogu pobediti i Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića”.

U izbornoj noći i Vojislav Šešelj je pomenuo predsedničke izbore, uz ocenu da nam u narednom periodu izbora neće nedostajati. Jer, pored predsedničkih, za dve godine slede redovni izbori za grad Beograd, a lider radikala smatra da ćemo u to vreme najkasnije i na ponovne republičke izbore pošto, kako kaže za „Politiku”, misli da ova vlada neće uspeti da reši glavne probleme ekonomske krize i socijalne bede. A da li će on biti predsednički kandidat, dodaje, odlučiće Centralna otadžbinska uprava.

„Ime našeg kandidata za buduće predsedničke izbore se već zna – to je predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić”, kaže za „naš list Dijana Vukomanović, predsednica Izvršnog odbora SPS-a. Kako dodaje, osim Tomislava Nikolića, sva ostala imena kandidata iz drugih političkih partija su iznenađenje.

„Uostalom, Dačić je među prvima rezervisao startnu poziciju za predsedničke izbore. SPS se organizaciono i politički sprema da u punom kapacitetu s Dačićem na čelu uđe u predsedničku trku. Predsednički izbori za nas nisu sprint, već maraton koji smo počeli da trčimo još 2012. godine”, ističe ona.

Uoči ovih vanrednih republičkih izbora mnogi su, gledajući u njih – videli predsedničke izbore. Pre mesec dana kolumnista našeg lista Miša Đurković iz Instituta za evropske studije zaključio je da je „ovogodišnje glasanje neka vrsta predigre za verovatno mnogo zanimljivije predsedničke izbore sledeće godine, uz koje će najverovatnije opet ići i novi parlamentarni”. Dve nedelje ranije drugi kolumnista, Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka, ukazao je da „u političkom sistemu kakav imamo, za realnu konfiguraciju političkog terena, predsednički izbori su do sada bili važniji od parlamentarnih”. On je podsetio da su „izbori odluke” bili 1990, 2000. i 2012. godine, to jest bili su povezani ne samo s parlamentarnim, nego i s predsedničkim izborima.

Struktura vlasti učvršćivala se ili menjala na vidljiviji način, naveo je Cvetićanin, tek kada je bila podržana pobedom određenog predsedničkog kandidata – Slobodana Miloševića 1990, Vojislava Koštunice 2000. i Tomislava Nikolića 2012. godine, što je označavalo početak novog političkog vremena. Pa je i on zaključio da će ključni biti predsednički izbori sledeće godine i način na koji će na njih izaći glavni akteri naše političke scene...

Možda i Pajtić slično posmatra političku scenu jer kaže (u izbornoj noći) da će učiniti sve „da predsednički kandidat bude neko ko će imati podršku ne samo DS-a, nego što više političkih organizacija, ne čak nužno ni veoma srodnih političkih organizacija, manjinskih organizacija”. Važno je, dodao je, da to bude osoba koja će se zalagati za pravnu, demokratsku i razvijenu državu, „a ne za pljačkašku državu kakvu imamo sada, korumpiranu državu, u kojoj ne postoji vladavina prava”.

„Ne bih odavao bilo koje ime jer bi ta osoba bila izložena onoj vrsti satanizacije kojoj sam bio izložen ja, pre mene Dragan Đilas, pre nas Boris Tadić, kao predsednik DS-a”, rekao je Pajtić, koji je očigledno već razmišljao o nekom širem opozicionom savezu iza jednog kandidata. Možda onako kako je DOS stao iza Koštunice 2000? Još pre godinu dana spekulisalo se da bi takav kandidat mogao da bude aktuelni zaštitnik građana Saša Janković, ali je ta priča odavno utihnula. Jedan od kuloarskih scenarija je i da bi ta osoba, koja bi bila u stanju da pobedi bilo kog „Vučićevog kandidata“, mogao da bude Vuk Jeremić ako (ili kad) izgubi trku za generalnog sekretara UN.

Šešelj misli da je suviše pretenciozno reći da se na predsedničkim izborima menja kurs zemlje, ili režim, iako oni, naravno, imaju „izvesnog značaja”. „U svakom slučaju svedočiće o promeni volje naroda i predstavljaće, naravno, jedan od sudara režima i opozicionih stranaka gde će se iskristalisati narodna volja”, ističe on, a na pomen mogućnosti da SRS uđe u neki širi opozicioni savez, kategoričan je: „Mi nikada nećemo da ulazimo u bilo kakav ’skotski’ savez, nećemo da ulazimo u saveze pod pokroviteljstvom američke ambasade”.

Ukazujući na važnost predsedničkih izbora, naročito s obzirom na sve sumnje u regularnost upravo okončanih parlamentarnih, Vladimir Milutinović, urednik internet portala „Dvogled”, smatra da bi opozicionim strankama, onima koje mogu da nađu tačku identifikacije, bilo najbolje da na demokratski način izaberu jednog kandidata. Nešto kao kada se bira predsednik u SAD, s predizborima.

„Više kandidata različitih stranaka mogli bi da se takmiče na istom polju nekog biračkog tela koje njima inklinira i onda da se proceni na demokratski način ko je najbolji i da svi stanu iza njega”, predlaže Milutinović.

Politički analitičar Dragomir Anđelković, opet, sumnja da je moguć širi opozicioni savez oko jednog predsedničkog kandidata, čak i ako je bilo moguće da se usaglase oko protesta povodom izbornih rezultata. „Ovaj protest traje nekoliko dana a opozicioni savez bi morao da traje više meseci da bi mogli da iznedre nekog ozbiljnog kandidata. Mislim da ovako ideološki i personalno podeljeni nemaju za tako nešto mogućnost. Ali, mogli bi da stanu iza jednog u drugom krugu predsedničkih izbora”, ocenjuje Anđelković, koji smatra da je priča o predsedničkim izborima preuranjena i da pripreme za tu kampanju neće početi do sledeće godine.

On ocenjuje da su predsednički izbori značajniji kada su spojeni sa parlamentarnim, jer predsednički kandidat „podiže” svoju stranku, što može da bude i presudno za nečiju pobedu ako je rezultat „tesan”, što se u prošlosti dešavalo. Ali u sadašnjim okolnostima, kada postoji velika parlamentarna većina i kada izbori nisu spojeni, ne misli da su preterano bitni. Ne misli ni da se na tim izborima lomi kurs države, ali se ipak na njima markiraju pravci nekih političkih kretanja.