Jača ultradesničarska „stranka usisivač"

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Islam nije deo Nemačke, jedna je od glavnih tačaka novousvojenog programa Alternative za Nemačku (AfD), krajnje desničarske partije koja uspeva na svojoj antiizbegličkoj i antimuslimanskoj platformi da se trenutno, kažu ankete, izbori da ima oko 13 odsto podrške i bude treća po snazi politička struja u zemlju. Kongres AfD-a, održan minulog vikenda u Štutgartu, sudeći prema izjavama i usvojenom programu, predstavljao je svojevrsno „programsko šminkanje” pred nemačke savezne parlamentarne izbore sledeće godine, kada stranka želi da privuče nezadovoljne konzervativce i razočarane levičare.

Iako je prošle godine posle unutarstranačke svađe i odlaska bezmalo svih osnivača bila skoro mrtva stranka, kako priznaje aktuelno rukovodstvo, u život ih je vratila kancelarka Angela Merkel svojom politikom „otvorenih vrata” za izbeglice. Nekadašnju partiju profesora i stručnjaka, koja se samo zalagala za izlazak iz evrozone, preuzima grupa krajnjih desničara, koja objavljuje „Patriotsku platformu” i preuzima retoriku ksenofobnog Pokreta Evropljana protiv islamizacije Zapada (Pegida). Na kongresu u Štutgartu to je potvrđeno tako što je 2400 delegata izglasalo program kojim se zahteva zabrana minareta na džamijama, poziva vernicima sa minareta, burki, kao i da u školama učenice i profesorke nose marame na glavama ili druga obeležja muslimanske vere.

Nemački komentatori ocenjuju da je usvojen program koji nije ekstreman kako je mogao da bude, ali nije ni umeren. Tako je odbijena umerena formulacija da se partija zalaže za „zaustavljanje islamizma ali poziva na dijalog sa islamom” ali su odbijene i radikalne ideje koje su došle od podmlatke stranke. Ali, i ono što je usvojeno čini se dovoljno radikalno budući da su govornici islam povezivali isključivo sa šerijatskim zakonima, samoubilačkim napadima i prinudnim brakovima, a u programu se ističe da islam nije u skladu sa nemačkim ustavom te se poziva da ispovedanje vere „bude ograničeno zakonima, ljudskim pravima i našim vrednostima”.

Da rukovodstvo želi da AfD prikaže tako da ona nema veze sa neonacističkim pokretom videlo se iz izjave kopredsednika stranke Aleksandera Gaulanda. Ovaj nekadašnji funkcioner Merkeline CDU upozorio je delegate da smire strasti u svojim izjavama jer „imajte na umu da nas cela Nemačka posmatra”. Kako bi dokazali da nisu krajnje desničari, delegati su sa 52 odsto glasova odbacili deo programa koji je predložio jedan regionalni ogranak stranke, koji ima duboke veze sa ultradesničarskim grupama.

Osim toga, jedan od stranačkih funkcionera Jerg Mojten insistirao je da oni nisu krajni desničari već „zdravi moderni konzervativci, tradicionalisti koji se zalažu za porodične vrednosti”. Ipak, islam je bio u centru debata pa je ogromnim aplauzom propraćeno izlaganje Hans-Tomasa Tilšnajdera, poslanika AfD-a u parlamentu pokrajine Saksonije Anhalt, koji je rekao: „Islam je nama stran i zbog toga se na njega ne može primeniti princip verskih sloboda u istoj meri kao što se primenjuje na hrišćanstvo.”

Osim islama u programu se našlo i protivljenje evru, Evropskoj uniji da preraste u političku uniju, nuklearnom oružju na nemačkom tlu, Turskoj da uđe u EU, kao i raspoređivanju nemačkih vojnika u inostranstvu. AfD se zalaže i za uspostavljanje saradnje sa Rusijom, a iako se predstavlja kao glas obespravljenih, na kongresu je bilo malo reči o porezima i socijalnima beneficijama.

Prema rečima politikologa Karl-Rudolfa Kortea, AfD je i dalje ostala podeljena na dve frakcije.

„U zapadnim pokrajinama oni su više kao neki nacionalni konzervativci nasuprot istočnih pokrajina gde više liče na desničarsku miliciju”, rekao je Korte za „Pasauer nojen prese”.

Ali, AfD očigledno želi da privuče nezadovoljne birače sa celog ideološkog spektra premda uglavnom žele da se pozicioniraju kao „pravi konzervativci” koji se bore protiv „socijalističko-ekološke levice”. Prema rečima stručnjaka, AfD je trenutno „heterogena protestna stranka s karakterom pokreta koji okuplja ljude” različitih opredeljenja tako da neki smatraju da je ona „stranka-usisivač”.

Kopredsednica stranke Frauke Petri je najavila da posle saveznih izbora ne namerava da bude u opoziciji ili da bude mlađi partner u vladi jer će novi program omogućiti AfD da osvoji većinu.

Predsedavajući Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj Ajman Mazjek za „Noje Oznabriker cajtung” kaže da AfD-ov islamofobni program neće „ni za jotu” rešiti probleme socijalne nepravde niti popraviti nemački penzioni sistem, već samo podeliti nemačko društvo. Predsednik Centralnog jevrejskog saveta u Nemačkoj Jozef Šuster kaže da program „kristalno jasno” pokazuje AfD-ov stav prema religiji.

„Ovim je AfD izašla iz okvira osnova našeg ustava”, rekao je Šuster, dodajući da je to pokušaj „podele našeg društva i ugrožavanja mirnog suživota”, kao i da AfD-ovo protivljenje klanju životinja u skladu sa muslimanskom i jevrejskom verskom tradicijom predstavlja napad na judaizam.

Iako u demohrišćanskom bloku Angele Merkel postoje ideje o zabrani minareta i špijuniranju džamija, CDU i bavarska CSU su odbile saradnju sa ovom partijom, što je učinila i SPD vicekancelara Zigmara Gabijela.

Nakon objavljivanja rezultata anketa po kojima je AfD na saveznom nivou po popularnosti treća politička snaga, funkcionerka CSU Gerda Haselfelt je za dnevni list „Velt” rekla da „nijedna demokratska stranka neće sarađivati sa AfD”, dok je poslanik SPD-a Ralf Štegner rekao da je AfD „ludačka krajnje desničarska partija”, pri čemu „njihova politika identifikuje žrtvene jarce a ne predstavlja rešenja”.

--------------------------------------------------------------

Merkel: Demonizovanje AFD-a neće vratiti glasove

Nemačka kancelarka i šefica CDU Angela Merkel upozorila je, saznaje „Bild”, najviše funkcionere svoje stranke da neće uspeti da vrate nekadašnje birače CDU tako što će napadati populističku Alternativu za Nemačku (AfD) jer su napadi samo povećali solidarnost među članovima desničarske stranke.

„Ako CDU želi da povrati konzervativce ka desnom centru, neophodno je da prestane da demonizuje AfD”, navodno je rekla Merkel. Da su „Bildova” saznanja možda istinita svedoči izjava njene zamenice na čelu CDU, Julije Klekner, za „Rajniše post” da „ne bi trebalo da se prebacimo na ignorisanje ili vređanje AfD-a” i da demohrišćani moraju da „javno diskutuju kontroverzne teme kako bi od AfD-a povratili birače”.