Kakav nam predsednik treba?

Pošto se izbori i bura u čaši vode oko njih razvlače srpskom politikom, institucijama, medijima i ulicom već deset dana, zapalo mi je da tekst pišem i da se on štampa u danima kada je ponovo izborna tišina.

To u zemlji koja - kada smo na izvore informacija prikopčani stalno - pokušava da institutom izborne tišine ostavi građane da u manastirskom miru „odluče” - znači da verovatno ne smem da pomenem nijednog učesnika izbora, koji se bore za glasove dvadesetak hiljada od Uskrsa tek oporavljenih birača koji su imali nesreću da polupismeni članovi biračkih odbora baš tamo gde oni glasaju ne umeju da sprovedu izbore. Pa im sada po kičmi skaču i pobednici i gubitnici, tucajući im mozak uskršnjim jajima.

Ostavljajući, dakle, političarima koji gledaju u prošlost da dovrše kusanje postizborne klin čorbe za parlamentarne izbore, baviću se izborima koji nisu u toku, i koji će biti održani tek za godinu dana. Za koje u ovom momentu kao da traje predizborna tišina, iako za to nema razloga. Govorim, naravno, o predsedničkim izborima u proleće 2017. godine.

Na tim izborima ne sme da pobedi Tomislav Nikolić.

I to kažem danas, na vreme, godinu dana ranije. U politici i javnom životu su najopasniji potuljenost i laganje. Pa da vas ne lažem, odmah kažem, od danas pa do kraja glasanja za predsednika Republike, učiniću sve što je politički dopušteno, mirno i pristojno da sprečim da Srbija narednih šest godina ima Tomislava Nikolića za predsednika.

Mnogi potcenjuju sadašnjeg predsednika. Mnogi misle da je nedovoljno obrazovan, tehnološki pismen i politički uticajan. Mnogi misle da je danas kukavički napasti predsednika Nikolića, i da to rade oni koji ne smeju da napadnu trenutno politički eksponiranije. Mnogi političari kojima je rok upotrebe prošao - samo to ne mogu da objašnjavam sad dok je izborna tišina - vide u Tomislavu Nikoliću idealnog protivnika koji bi mogao da im postane i saveznik, ako se okolnosti tako nameste.

Za razliku od svih njih, ja mislim da je pitanje ko će biti predsednik krucijalno. Da Srbija 2022. godinu, trenutak do kada će vladati predsednik izabran 2017, mora da dočeka sa predsednikom čiji su kvaliteti:

1. Da je sposoban da garantuje Srbiji miran put prema kraju tranzicije, učlanjenju u EU, sa jasnim, prijateljskim, ali ne podređenim položajem u odnosima sa Rusijom. I da je sposoban da EU kaže i kad nešto ne može, bez hipoteke antievropejca iz devedesetih.

2. Da ne nosi opterećenje podele na Srbiju „devedesetih” i Srbiju „dosovaca”, da bi mogao da bude stvarni ujedinitelj zemlje, na racionalnim osnovama. Srpsko društvo je spremno i sposobno za to, jasno zna šta je bilo katastrofalno devedesetih i šta je bilo loše posle 2000. godine. Potreban joj je predsednik koji to, u njegovo ime, takođe, može da kaže. To znači da novi predsednik ne može da bude neko sa teretima Nikolića, kao što ne može da bude ni neko od simbola vremena posle 2000. godine.

3. Srbija treba da ima predsednika koji jeste predsednik svih njenih građana, Srba i manjina, žena i muškaraca, visokoobrazovanih i niskokvalifikovanih, grada i sela, liberalnih i konzervativnih, heteroseksualnih i homoseksualnih, onih koji vole klasičnu srpsku svadbu i onih kojima je to nepotrebno… to ne znači da predsednik treba da pokušava da bude i Srbin i Mađar, i muško i žensko, da nosi gore sako, a dole čakšire, da bude i švaler i lezbijka istovremeno. Znači, da ima svoj svetonazor, da ga jasno pokaže, ali i da one koji nisu kao on ili ona zaštiti svaki put kad su ugroženi i pokaže im da je Srbija i njihova zemlja gde mogu slobodno da budu ono što jesu.

4. Predsednik mora da ima svoje političko mišljenje i da ume da ga objasni. Ne gostima na kanabetu, ne ambasadorima, a posebno ne ruskom predsedniku, u obliku „tajni”, čime se hvali Tomislav Nikolić, predsednik koji to više neće biti od 2017. godine.

5. Predsednik ne sme da bude potrošena politička ličnost. Izraubovana, opterećena greškama, uslugama ili nedovršenim poslovima iz prošlosti. Ponavljam, sledeće godine se bira predsednik koji će to biti do 2022. Ako ide i na drugi mandat, onda do 2027. godine. Zamislite Srbiju i svet 2027. godine! Verujte, to je lepše nego zamišljati Tomislava Nikolića kao predsednika Srbije još šest godina.

Ovo je slobodna zemlja. Hajde da u narednih nekoliko meseci što više ljudi kaže kakav nam predsednik treba. I da svi onda kažu šta su njihove ambicije. Iskrenost u politici nije mana. Zato nisam ni rekao da ću se kandidovati. Da hoću, rekao bih. Nisam rekao ni da neću. Da to sigurno znam sada, odmah bih napisao.

Direktor Trust Market Research