Turska ucena slomila Evropu

Dok je Evropa, zbog terorističkih napada i uspona krajnje desnice, nazadovala u bezbednosti i demokratičnosti, Turska je, izgleda, u rekordnom roku postala lučonoša Starog kontinenta. Evropska komisija (EK) je, naime, juče preporučila članicama Evropske unije da se saglase sa zavođenjem bezviznog režima za građane Turske koji od juna budu putovali u šengensku zonu.

Tako je ispalo da je Ankara fantastičnom brzinom – za svega nekoliko meseci, usred obrušavanja sve autoritarnije vlasti na kritičare i otvaranja nečega što bi se gotovo moglo nazvati građanskim ratom s kurdskom manjinom – dosegnula demokratske i bezbednosne standarde Evropske unije, one za koje je Srbiji, na primer, priznato da ih je sustigla tek devet godina nakon obaranja Slobodana Miloševića i demokratskih promena. Postoji, međutim, i drugi način da se shvati jučerašnja odluka EK: Brisel je popustio pred ucenama Turske i spreman je da ukine vize njenim građanima samo da ne bi umesto njih morao da prima milione izbeglica s Bliskog istoka. Turska je otvoreno pretila da se, ako joj do početka leta ne bude odobren ulazak u šengensku zonu, neće pridržavati sporazuma s EU prema kojem bi trebalo da priguši priliv izbeglica u Evropu.

U Briselu, očekivano, tvrde da Ankari nisu uslišeni nikakvi ustupci. Nakon što je komesar za proširenje EU Johanes Han u intervjuu za Radio Slobodna Evropa poručio da Turska „ništa neće dobiti jeftinije od ostalih” (zemalja koje čekaju na viznu liberalizaciju) i da će morati da dostigne zahtevane standarde, i prvi potpredsednik EK Frans Timermans je izjavio da se Turska „neće prošvercovati”.

Možda nije švercovanje, ali Ankara jeste dobila vožnju na veresiju: preporuku EK treba da naknadno podmiri ispunjavanjem još pet standarda, naglasio je Timermans. On je takođe najavio da će EK predložiti amandman za opšti mehanizam bezviznog režima prema kojem bi ga vlade članica EU mogle brzo opozvati ukoliko iskrsnu problemi. Pri tom, države koje tvore EU i Evropski parlament tek moraju da se izjasne o tome prihvataju li ukidanje viza za građane Turske, što nije izvesno jer neke su članice bile prilično rezervisane prema toj ideji. Konačno, ako se Ankara služi ucenama, ni EU nije iznad toga da upotrebi poneki trik, pošto su jedini Turci koji će od juna bez vize moći putovati u EU biti oni koji imaju biometrijski pasoš. Strogo uzev, to nije vanredni zahtev, ali, budući Turska još ne izdaje takve lične isprave, jeste način da se makar na još neko vreme odloži ukidanje viza.

Na sve te dalje komplikacije s kojima se Ankara još suočava, Brisel će se nesumnjivo pozivati kada ga budu kritikovali da je poklekao pod turskim pritiscima. Ali, to ne može potrti utisak da je EU, ne bi li umilostivila Tursku, munjevito odustala od svojih standarda koje su ostale države godinama morale mukotrpno dostizati. Lani u decembru, Evropski savet je, kako je tada preneo „Balkan insajt”, najavio da će samo Ukrajini i Gruziji polovinom ove godine biti odobrena vizna liberalizacija – što se juče zaista dogodilo – i podsticao Kosovo da nastavi s naporima da napreduje u tom procesu. Turska nije bila ni podstaknuta, verovatno zato što se na nju nije ni pomišljalo u tom kontekstu, pošto sporazuma o zaustavljanju migranata još nije bilo. Kada je on sklopljen u martu ove godine, države nezadovoljne idejom da Turska pristupi šengenskoj zoni gunđale su kako ona za to treba da ispuni još desetine od 72 preduslova. Sada je to spalo na svega pet kriterijuma, da bi i oni bili ostavljeni za kasnije, dok se i za Kosovo odjednom ispostavilo da je spremno za viznu liberalizaciju, jer EK je i njega preporučila za stavljanje na šengensku listu.

U martu, kada je podnela izveštaj o napretku Turske, EK je, između ostalog, konstatovala da ta država mora još da se potrudi oko odgovarajućeg nadzora granica. Do danas su pojedine deonice granice Turske sa Sirijom neobezbeđene i veruje se da borci Islamske države i dalje tuda prelaze s ratnom opremom. Pretpostavlja se i da Ankara pomaže neke od tvrdokornih islamističkih grupa u Siriji, čime je samo potpirila tamošnji rat i ubrzala priliv migranata od kojih sad „spasava” Evropu.

U martovskom izveštaju EK je primetila i zaostajanje Turske u ispunjavanju kriterijuma koji se odnose na javni red i bezbednost, ljudska prava i suzbijanje diskriminacije. Od tada je režim predsednika Redžepa Tajipa Erdogana samo još jače udario na opozicionare i kritičku javnost, progoneći novinare, pa čak i satiričare, i to i u drugim zemljama, poput Nemačke. Naročito su ostrašćeni Erdoganovi pokušaji da se legalni politički predstavnici Kurda stave van zakona, dok gradove te manjine vojska razara pod izgovorom borbe protiv terorizma.

Sve to nije bilo dovoljno da pokoleba briselske činovnike. Koliko god važili za stroge, digli su ruke od svog poslovičnog cepanja dlake načetvoro čim su političari, preplašeni migrantskom krizom i razdorom koji je ona izazvala u EU, prenebregli svaki ostatak visokih evropskih načela i prelomili da se Turska po svaku cenu mora odobrovoljiti puštanjem u šengensku zonu. Ono što su ostale države morale zaslužiti, Turska je iznudila golom pretnjom: otvorite nam svoje granice ili ćemo na njih poslati izbeglice. Ali, izgleda da je i Turska „jedinstven slučaj”, kao što su za Kosovo govorile države koje su priznale njegovu nezavisnost, tvrdeći da to neće biti presedan na osnovu kojeg će i druge sporne teritorije moći da se otcepljuju od svojih matica.

„I standardi i status” Kosova

Nekom čudnom logikom, sledilo bi da i Srbi mogu biti zadovoljni time što je Evropska komisija (EK) juče preporučila da se i Kosovu odobri bezvizni režim. Naime, pre svega šest meseci, neki od kriterijuma za dobijanje „šengena”, koje Kosovo još nije bilo ispunilo, odnosili su se i na zbrinjavanje povratnika, slobodu kretanja, integraciju manjinskih zajednica, rešavanje etnički motivisanih zločina i borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Izveštaji s Kosova nisu baš uveravali da je stanje u tim domenima toliko brzo napredovalo, ali izgleda da ćemo morati da verujemo na reč evropskom komesaru za proširenje Johanesu Hanu, koji je juče na „Tviteru” ocenio da je ukidanje viza „zaslužena nagrada građanima Kosova” i bezmalo kliknuo: „Reforme se isplate. Nastavite da idete evropskim putem!”

Ako ne Srbima, možda bi barem Evropljanima moglo laknuti nakon odluke EK. Prošlog proleća su nastojali da zaustave oko stotinu hiljada žitelja Kosova koji su krenuli ka granici Srbije i Mađarske nastojeći da se nelegalno domognu teritorije EU i zatraže azil. Ali, to valjda ne znači da će svi oni sada moći legalno da uđu u EU i svejedno zatraže da u njoj i ostanu trajno. Prihvati li se pretpostavka da je Kosovo uznapredovalo koliko bi se to dalo zaključiti iz preporuke EK i Hanovih reči, mora da mnogo manje njih, uprkos lošoj ekonomskoj situaciji kod kuće, sada želi da se iseli.

Standardi za Kosovo po mnogo čemu su bili još fleksibilniji nego za Tursku, koju, ako ništa drugo, i evropski, a ne samo srpski mediji, koliko god kritikovali Redžepa Tajipa Erdogana, nikada nisu nazvali „mafijaškom državom” kako su to radili za teritoriju pod kontrolom Prištine. Svojevremeno je Zapad za Kosovo proklamovao politiku „standardi pre statusa”, tvrdeći da će insistirati da ono uspostavi uzornu vladavinu prava i zaštiti sve svoje stanovnike pre nego što mu bude priznata nezavisnost. Potom su 17. marta 2004. masovno napadnuti tamošnji Srbi, što je u apsurdnom obrtu poslužilo mnogim zapadnim političarima da proglase punu državnost Kosova kao jedini način da se dostignu standardi, odnosno da Srbi budu zaštićeni. „Mafijašku državu” su primetili tek kada je Kosovo – već priznato u većini evropskih prestonica mada nisu Srbi jedini koji su prigovarali da se to kosi s međunarodnim pravom – počelo da izaziva probleme i njima, kao tokom navale azilanata prošlog proleća.