Titula Lestera, ipak, trijumf kapitala

Onaj ko je letos uložio jednu funtu na to da će Lester ove godine da bude prvak Engleske u fudbalu dobiće sada 5.000! Saznaćemo da li neko i u današnje vreme veruje u bajke, a i koliko je onih koji se nadaju da za mali ulog mogu da dobiju velike pare.

Ko je sklon simbolici može dan Lesterovog najvećeg uspeha (nikada do sada nije bio prvak, a osnovan je još 1884, četiri godine pre nego što je počelo prvenstvo Engleske), 2. maj, da shvati kao trijumf malih, siromašnih u odnosu na velike, bogate...

Možda je nekom od onih Evropljana, nezadovoljnih svojim položajem na ovogodišnji Praznik rada, to pokazatelj da stvari mogu da se preokrenu. Ali – i Lesterova titula je trijumf kapitala.

Kao što ne bi bilo Čelzijevog zlatnog doba da ga nije uzeo pod svoje ruski bogataš Abramovič, tako ni Lester ne bi bio ovo što sada jeste da ga nije kupio tajlandski milijarder Vičai Srivadanapraba, čije je bogatstvo „Forbs” procenio na 3,2 milijarde dolara!

Njegovo prezime je relativno doskora bilo Raksrijaksorn, a onda ga je kralj Tajlanda častio novim. Ono u prevodu znači Osvetljen dugovremenim uspehom.

Gazda novog engleskog prvaka, inače vlasnik frišopova „King pauer” (sada se tako zove i klupski stadion), najpre je 2010. ugovorio da klub na dresu kao reklamu nosi naziv njegove firme, a ubrzo ga je i kupio od Milana Mandarića.

Smatralo se da je to njegov poklon sinu Ajavatu da „dete ima čime da se igra”. Međutim, kasnije se došlo do zaključka da je to uradio da bi u Aziji preoteo primat Mančester junajtedu i zaradio na tome.  

Osnovao je Azijski fudbalski fond, koji je i kupio Lester i taj klub je još kao drugoligaš išao na turneje po Aziji. Obeležja Lestera se prodaju na aerodromima i Srivadanaprabinim bescarinskim prodavnicama. A sad kao šampion verovatno će da bude tražen kao alva. I sve ono što ima veze s njim.

Tajlanđanin na čelu engleskog kluba nije preko noći našao recept za podvig. Najpre je probao s proverenim kadrom – za trenera je doveo Eriksona, Šveđanina koji je bio i engleski selektor. Onda je četiri godine ekipu vodio Pirson,  uveo je u najjaču englesku ligu i kako-tako održao u njoj. Onda je dirigentska palica poverena Ranijeriju.

Italijan koji je pored klubova u svojoj zemlji, među njima i Juventus i Inter, radio i u Engleskoj (Čelzi) i Španiji (Valensija i madridski Atletiko) i nikada do sada nije bio prvak, sproveo je u Lesteru taktiku po kojoj je njegova zemlja poznata u svetu fudbala.

Njegov tim pre svega čuva svoj gol, pri čemu tera protivnika da igra preko krila. Time ne samo što se otklanja neposredna opasnost, nego se, kad se osvoji lopta, otvara mogućnost za protivnapad po sredini, dakle najkraćim putem.

Da bi se to uspešno i sprovelo potrebni su fudbaleri fizički jaki, brzi i s jakom voljom! Upravo ta poslednja odlika je i bila presudna u borbi za prvaka. Mnogo je klubova imalo, ne samo u Engleskoj, odlična razdoblja u sezoni, ali su oni pre ili kasnije padali pod teretom bremena na koje njihov klub nije navikao.

Lester je sa svojim igračima to izdržao.

Ruku na srce, i sreća mu je bila naklonjena. Prošlogodišnji prvak Čelzi je već na početku sezone, uprkos tome što ga je kao i u prethodnom šampionatu, vodio velemajstor za samoreklamiranje Morinjo, otpao iz trke za prvaka. Mančester junajted još nije našao dostojnu zamenu za Fergusona, a Mančester siti jeste poslednjih godina u vrhu (prvak 2012. i 2014), ali je pitanje da li se navikao na ulogu velikog kluba (pre toga je šampion Engleske bio samo 1937. i 1968). Liverpul od 1990. nije osvojio englesko prvenstvo, a Arsenalu, jednom od retkih klubova koji su bili prvaci od kako je 1993. promenjen naziv lige, to nije uspelo još od 2004.

Zbog toga je glavni takmac Lesteru bio Totenhem, mnogo poznatije ime od njega, ali klub koji je samo dva puta bio prvak Engleske i to odavno (1951. i 1961)! Tako da je to bilo nadmetanje klubova nenaviknutih da pobeđuju u borbi za titulu.

To ne umanjuje psihološku i mentalnu snagu Lesterovih igrača. Nije lako da se sačuva usredsređenost svih 90 minuta, tim pre što ni oni, a ni njihov klub nemaju ime od koga se protivniku tresu noge.

Pored toga, zbog taktike njihovog trenera, oni prepuštaju protivniku terensku inicijativu, a kad se igra na svojoj polovini svaka greška može da bude kobna. Po tome se potpuno razlikuju, na primer, od Barselone, koja drži protivnika u obruču i vreba priliku da kazni njegovu nepažnju.

Lester je ovog proleća bio u rezultatskoj krizi, ali je na vreme izišao iz nje. To je, takođe, izuzetna osobina da se ne padne kad se posrne.

U njegovoj ekipi nema fudbalera, koji su ranije bili zvezde. Ali, ove sezone im se posrećilo. Zapaženo je da su pogađali gol iz vrlo malo pokušaja.

Kakvi su dometi Lestera posle trijumfa u engleskom prvenstvu? Razume se, najpre zavisi od toga koje će igrače da zadrži i koje da dovede. Ali, ako im je ekskurzija u Las Vegasu, gradu kocke i pratećih poroka, što im je kao nagradu obećao vlasnik kluba, najveća zadovoljština za osvajanje prvenstva Engleske, onda će teško da ponove sličan uspeh na sportskom polju.

Klub najboljeg engleskog golmana

Lester je do sada bio poznat kao klub za koji je branio (1959-1967) najbolji engleski golman svih vremena, a možda i na svetu, Gordon Benks, koji je kao njegov član postao svetski prvak 1966. Na golu (1966-1974) ga je nasledio Piter Šilton, još jedan reprezentativac Engleske, a tu je karijeru počeo (1978-1985) i golgeter Geri Lineker.

Zvezda izbacila Lester u Beču

Novi prvak Engleske je u međunarodnim takmičenjima učestvovao do sada samo tri puta. Kao finalista nacionalnog kupa je igrao u Kupu pobednika kupova 1961/62, a u Kupu Uefe 1997/98. i 2000/01, oba puta kao osvajač Kupa ligaša. U drugom slučaju mu se u prvom kolu isprečila Crvena zvezda, koja je u Lesteru igrala 1:1, a u revanšu ga je pobedila s 3:1 u Beču, gde je iz političkih razloga igrala kao domaćin.