Veće investicije i izvoz za dalji privredni rast

Privredni rast u Srbiji ove godine iznosiće dva odsto, očekivanja su Evropske komisije (EK). Inače EK je podigla prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na dva odsto u ovoj godini, jer je u februaru prognozirala da će to biti 1,6 odsto, a u martu da će rast iznositi 1,8 odsto. EK svoje optimističnije prognoze u odnosu na prethodne zasniva na većem prilivu investicija i boljem izvoznom rezultatu.

Kada je reč o investicijama, EK ukazuje da će priliv stranih investicija, ne precizirajući na koje investicije misli, biti dovoljan da potpuno pokrije deficit tekućeg računa. EK istovremeno ocenjuje da će rast investicija u Srbiji u narednih nekoliko godina biti relativno jak. Investicije su ranije, poput 2012., rasle mahom vođene pojedinačnim projektima u auto-industriji, ali profil investicija sada je promenjen i raznovrsniji je, ističu u izveštaju.

Prema poslednjim projekcijama, EK nam za 2017. godinu predviđa rast BDP-a od 2,5 odsto.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da je uveren da će međunarodne organizacije i finansijske institucije podići prognoze rasta za Srbiju u ovoj godini i da će rast biti veći od dva odsto.

Poslednje prognoze MMF-a i Svetske banke za ovu godinu, saopštene u aprilu i u martu, predviđale su rast BDP-a u Srbiji od 1,8 odsto.

Indikatori su pokazali da je ekonomski oporavak ubrzan početkom 2016 . Industrijska proizvodnja, i dalje u većoj meri vođena sektorom rudarstva i energetike, nastavila je da raste u prva dva meseca ove godine, konstatuje Evropska komisija.

Ujedno se očekuje da će dalji rast izvoza biti podstaknut i oporavkom glavnih trgovinskih partnera Srbije, skorašnjim i novim investicijama, ali i većom produktivnošću zahvaljujući domaćim reformama.

Prema izveštaju EK, očekuje se i rast privatne potrošnje u Srbiji, kao i dalji oporavak privatnog sektora. „Očekuje se rast privatne potrošnje kao posledica oporavka privatnog sektora, u smislu novog zapošljavanja i većih zarada”, piše u izveštaju, uz upozorenje da ta putanja zavisi od predviđene racionalizacije javnog sektora.

EK takođe ukazuje da će srpska ekonomija, generalno, kao i druge ekonomije, biti izložena eksternim rizicima, i ostati visoko osetljiva na međunarodne tokove kapitala i kolebanja cene nafte na svetskom tržištu.

Komisija ističe da bi rizik po prognozirani rast bilo „opuštanje” po pitanju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta kaže da nas, sasvim izvesno, ove godine čeka veći privredni rast nego lane. Dobro je, kaže on, što privredni rast nije oslonjen na samo jedan izvor, već na više njih što govori o njegovoj uravnoteženosti.

– Za razliku od 2015. godine kada je rast BDP-a bio „vođen” izvozom i investicijama i ove godine ti faktori ostaju, a biće dopunjeni rastom privatne potrošnje i industrije. Statistika već beleži snažan rast prometa na malo, a izvor tog rasta su veće plate u privatnom sektoru i veći plasmani banaka. Još je rano govoriti o efektu prirasta investicija koje su prošle godine povećane za osam odsto. Ukoliko govorimo o stranim direktnim investicijama, koje su manji deo ukupnih investicija, i tu se očekuju značajni efekti od najavljenih privatizacija poput one da se sprema prodaja Aerodroma Beograd o čemu je i raspisan tender – kaže Nikolić.

On dodaje da veći privredni rast obezbeđuje lakše vođenje ekonomske politike, a to znači da je moguće novo povećanje plata u javnom sektoru i penzija što će sve dati dodatni podsticaj privrednom rastu.

Po Nikolićevom mišljenju, zbog dobrih finansijskih rezultata kao što su smanjenje budžetskog deficita, stagnacije javnog duga u ovoj godini, kao i stope privrednog rasta koja se bliži regionalnom proseku, možemo da očekujemo popravljanje kreditnog rejtinga zemlje što, opet, vodi većem prilivu stranih direktnih investicija.