Poništen konkurs za naučno-istraživačke projekte, Verbić ponudio tehničku ostavku

Vlada Srbije stavila je tačku na višenedeljnu agoniju naučne zajednice i poništila konkurs za naučnoistraživačke projekte koji je bio raspisan 13. aprila. Ministar prosvete dr Srđan Verbić ostao je u manjini na sednici vlade koja je održana ujutro. Na tri sata kasnije održanoj konferenciji za novinare, on je rekao da preuzima svu odgovornost i da će premijeru ponuditi „tehničku ostavku”.

– Bilo kakva ostavka u tehničkom mandatu vlade nema smisla, ali ako postoji takva forma, ja ću je ponuditi premijeru kao moralni čin. Preuzimam punu odgovornost za ono što je radio moj tim u prethodne dve godine. Trudili smo se da donesemo najbolja moguća rešenja, ali to sa ovim budžetom, koji je ostao isti kao i pre šest godina nije bilo moguće. Ko god radio sledeći konkurs mora da raspolaže većim novčanim fondom – rekao je Verbić, odgovarajući na pitanje „Politike” o svojoj poziciji u vladi posle odluke o poništavanju konkursa, za koju je rekao da mora da je potvrdi i skupština.

On nije hteo da precizira koliko je ministara glasalo za to da konkurs ostane, ali je dodao da ga raduje što se na vladi razgovaralo o mogućnosti da novi konkurs bude realizovan sa većim sredstvima.

Kako je objasnio, istraživači ne treba da strahuju za plate, jer je rešenjem vlade kojim je poništen konkurs predviđen nastavak finansiranja do kraja ove godine.

Na sednici je, inače, usvojeno rešenje o kojem je naš list prvi obavestio javnost 22. aprila: finansiranje projekata iz prethodnog ciklusa nastavlja se zaključno sa 31. decembrom 2016. godine. Određen je rok od 90 dana za donošenje pratećih akata (novog propisa o vrednovanju, izboru, finansiranju i praćenju projekata iz Programa osnovnih istraživanja i osnovnih usmerenih istraživanja i Programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja, za novi istraživački ciklus).

U obrazloženju odluke se navodi da su ovi dokumenti doneti u suprotnosti sa više zakona ( o naučnoistraživačkoj delatnosti, o državnoj upravi, o vladi) i Ustavom Srbije, pa je njihovo poništavanje neophodno da bi se sprečila šteta u oblasti projektnog finansiranja naučnoistraživačkih organizacija i finansiranja rada zaposlenih. Osnovni problem, navedeno je u obrazloženju, jeste taj što je konkurs raspisan na osnovu dokumenata koji su doneti bez saglasnosti Saveta za nauku i tehnološki razvoj, čiji je mandat prestao još u maju prošle godine.

Verbić je na ove zamerke više puta ponovio da je formiranje ovog tela u nadležnosti vlade, da su postojali predlozi za imenovanja koja su dostavljena u dva navrata i da je njegov tim uradio jedino što je mogao – da donese dokumenta bez Saveta, ali uz konsultacije sa predstavnicima naučne zajednice.

Naučna zajednica je sa druge strane zamerila što su u tim konsultacijama uvažene samo minorne primedbe, a bilo ih je oko 30.000, kao i što nisu objavljena imena ljudi koji su pisali sporne akte. Verbić je odgovarajući na pitanja novinara o tome ko će sada da radi na izmenama ovih dokumenata, odgovorio da će rad početi već u ponedeljak.

– U ponedeljak će biti pozvani na konsultacije predstavnici svih relevantnih institucija, jer novi materijal moramo da pripremimo za prvu sednicu budućeg Saveta za nauku i tehnološki razvoj. Savet bi teorijski mogao da bude izabran i u tehničkom mandatu ove vlade, ali ja verujem da će to ipak biti po formiranju nove vlade – rekao je Verbić.

On je objasnio da je na sednici vlade rečeno i da je jedno od mogućih rešenja, u nedostatku novca, da se otvori još neki konkurs i da se pojedine oblasti nauke finansiraju i iz budžeta drugih ministarstava, poput poljoprivrede, zdravstva, kulture…

Jedno od novinarskih pitanja odnosilo se i na primedbe naučnika i akademika o tome zašto je dozvoljeno da na ovom konkursu učestvuju i institucije koje nisu akreditovane za nauku. To je, po mnogima, objašnjenje i odakle odjednom sedam hiljada istraživača više nego pre šest godina.

Verbić je objasnio da oni imaju pravo da konkurišu na osnovu novog Zakona o inovacionoj delatnosti i da bi se to promenilo, mora da se promeni zakon, a ne odredbe konkursa.

---------------------------------------------------------------------------------

Verbić: Braniću konkurs i tražiti da traje dve nedelje duže 

Uzavrela atmosfera na tribini Centra za promociju nauke „Šta se dogodilo sa naukom u Srbiji”: izlaganje ministra prosvete prekidano dobacivanjem i smehom, a i istupi predstavnika naučne zajednice pokazali duboke podele između zaposlenih na institutima i fakultetima kao i raskol  „prirodnjaka” i „društvenjaka” 

Vlada Srbije odlučiće na današnjoj sednici o sudbini konkursa za naučnoistraživačke projekte, najavio je ministar prosvete dr Srđan Verbić. On je na tribini Centra za promociju nauke pod nazivom „Šta se dogodilo sa naukom u Srbiji”, rekao da je sednica zakazana za osam časova i da će braniti stav da konkurs ne treba da bude poništen, već produžen za nedelju - dve.

Podsetimo, konkurs je raspisan 13. aprila, traje 30 dana, a pre praznika je u javnost „procurio” dokument pripremljen za Vladu Srbije, kojim se predlaže da konkurs bude poništen jer nije u skladu sa Ustavom i nekoliko zakona. Mnogi naučnici su tada obustavili pisanje projekata, drugi su nastavili da šalju predloge. Premijer Aleksandar Vučić je odložio rasplet, izjavivši 27. aprila kako je „džentlmenski da se sačeka povratak ministra Verbića iz Indonezije i čuje njegova argumentacija za ostanak konkursa”.

Međutim, kako se čulo na tribini i sama naučna zajednica je podeljena oko toga da li konkurs treba da bude poništen: postavilo se pitanje da li će 15. avgusta istraživači dobiti plate ukoliko to vlada uradi i da li će ukoliko to ne uradi, plate biti značajno manje jer se „pojavilo” sedam hiljada naučnika više nego u prethodnom ciklusu.

Dr Vesna Miletić iz Pokreta „Spasimo nauku” je konkurs nazvala tamnim vilajetom – ko podrži konkurs kajaće se, ko ne podrži isto i naglasila da je u interesu svih da vlada donese odluku što pre.

A koliko je ova tema „vruća”, jasno se videlo i po tome što je organizator pogrešno procenio da će za sve zainteresovane biti dovoljna mala sala Doma kulture Stari grad „Parobrod”. Mnogi naučnici su stajali u hodniku, neki nisu uspeli ni da uđu u zgradu, a atmosfera na momente nije bila ni nalik akademskoj, već je više podsećala na fudbalsku utakmicu.

Ministar prosvete je posle bukvalno svake rečenice bio presecan uzvicima, dobacivanjima i glasnim smehom. On je objasnio da je osnovni problem taj što je budžet za nauku ostao isti kao i pre šest godina (11,2 milijardi dinara), ali se povećao broj istraživača sa 11.500 na 18.000.

– Po prvi put će zbog toga značajan broj istraživača morati da ostane bez projekata i to je problem sa kojim ćemo se suočiti u svakom konkursu. Jasno je da ne mogu svi da budu zadovoljni – rekao je Verbić, presecan komentarima „da ovakva kategorizacija naučnika ne postoji nigde u svetu”, i da je ministar „raspisao konkurs kršeći zakon”…

Potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Zoran Popović je rekao da je nedopustivo što će na konkursu moći da učestvuju institucije koje nisu akreditovane za naučni rad i dodao da, iako ne postoji osoba koja je zadovoljna konkursom, naučna zajednica ništa neće dobiti odlaganjem.

On je, takođe, podsetio i da sedam godina ni jedan projekat nije ocenjivan (ranije je to bilo na dve godine) i da su mnogi naučnici koji nisu bili produktivni, sada videli spas u obaranju konkursa. Popović je rekao da SANU o ovom pitanju nije zauzela jedinstven stav i da su u javnosti poznati samo pojedinačni istupi akademika. Podsetimo, podršku Verbiću dao je predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić, kao i rektor BU, Vladimir Bumbaširević.

Dr Aleksandra Pavićević iz Etnografskog instituta SANU, koja je govorila u ime Zajednica instituta Srbije je pokazala dokument prema kojem Verbić nije usvojio 30.000 primedbi naučne zajednice. Odnosno, rekla je, prihvatio je samo 10 odsto i to marginalnih. Inače ovaj institut je na Internetu pokrenuo peticiju za poništavanje konkursa koju je do sada potpisalo 1.100 istraživača.

– Ja sam zadivljen efikasnošću mojih saradnika ako su uspeli da izmene za tako kratko vreme 3.000 grešaka – bio je odgovor Verbića, praćen smehom u sali.

Dr Pavićević je odala priznanje ministru na „hrabrosti da stane pred nezadovoljne naučnike”, ali ponovila da je osnovni problem što naučna zajednica nije konsultovana, što se zaoštravaju razlike između fakulteta i instituta, kao i između „prirodnjaka” i „društvenjaka” i dodala da bi „akt o finansiranju neko morao da objasni nama društvenjacima jer je potpuno nerazumljiv”.

Verbić je odgovorio da je naučna zajednica konsultovana (ali nije uvažena, čulo se iz publike), odražane su javne rasprave, naučnici su radili na svim dokumentima („objavite imena ljudi koji su pisali dokumenta”, uzvraćeno je iz publike)… On je rekao da je urađeno sve što se moglo u situaciji kada vlada nije formirala Nacionalni savet za nauku, iako je Ministarstvo prosvete u dva navrata (u oktobru prošle i februaru ove godine) dostavljalo predloge za imenovanje.