Bouvi nazvao Prinsa Mocartom našeg doba

„Plačite za ljubavlju, ne za bolom”, pevao je Prins Rodžers Nelson koga već dve nedelje planeta ne prestaje da oplakuje... Kada su 1984. u jednom intervjuu Dejvida Bouvija pitali šta misli o Majklu Džeksonu, on je odbrusio: „Meni je mnogo zanimljiviji Prins...”, dodavši da je on „Mocart našeg vremena”.

I danima se toliko paralela povlači između Bouvija i Prinsa, osim nepobitne činjenice da je ova 2016, iako smo tek zašli u peti mesec, verovatno najgora godina za muziku ikada.

Osim što su, svako na svoj način, napravili pravu muzičku revoluciju, nimalo preterano ne deluju izjave da ono što je engleski muzičar značio za sedamdesete, to je „mali dinamit” iz Minesote bio za osamdesete godine.

Tu je i misterija kojom su obavijeni životi obojice muzičara, ali i turobno podsećanje da je na svom poslednjem koncertu ikad, 14. aprila u Atlanti, Prins maestralno izveo Bouvijev hit „Heroes”.

I ista priča se ponavlja posle iznenadne smrti mineapoliskog heroja, kao i posle januarskog odlaska engleske muzičke legende. Nije prošlo ni tri dana, a Prins je bio na prvom mestu britanskih i američkih top lista.

Za svega pet dana prodato je više od četiri miliona Prinsovih albuma i singlova, samo u SAD. Na desetine njegovih albuma i pesama su među prvih deset sa obe strane Atlantika, a drugu nedelju zaredom najprodavaniji singl u Americi je „Purple Rain”.

„Jutjub”, na kome do tog tužnog 21. aprila, nije mogao da se nađe maltene nijedan Prinsov klip, jer to nije dozvoljavao i čak je tužio one koji bi se drznuli da postave neke njegove snimke na internet, preplavljen je njegovim koncertima, singlovima, Be-stranama ploča, celim albumima, intervjuima...

I dok se odmah saznalo šta je bio uzrok smrti Bouvija, tragičan odlazak Prinsa još uvek zbunjuje. Čovek koji je u 57. godini izgledao minimum dvadesetak godina mlađe, zapanjio je obožavaoce nedelju dana pre smrti, jer se saznalo da je u sred noći, vraćajući se sa koncerta u Atlanti, morao da prizemlji avion i bude hospitalizovan.

Iako je tada rečeno da su u pitanju „simptomi gripa” tek se sada saznalo da je avion morao prinudno da sleti u Ilinoisu, jer jedan putnik nije davao znakove života. Taj putnik je bio Prins. „Transformisan sam”, napisao je Prins na „Tviteru” 15. aprila.

Ali, šest dana kasnije, pronađen je mrtav u liftu. I dok se tabloidi utrkuju kako će što bestijalnije prikazati život i smrt čoveka, koji je svoju privatnost držao daleko od očiju javnosti, još uvek se čekaju rezultati toksikoloških analiza.

Policija je potvrdila da su uz Prinsovo beživotno telo pronađeni jaki lekovi za bolove, i u istragu kako je dobijao recepte za opoide uključila se i DEA, a da li su oni doprineli smrti, niko još nije potvrdio.

Trpeo je, navodno, užasne bolove od kuka koji nije želeo da operiše, jer je to bilo u suprotnosti sa njegovim verskim ubeđenjima (pripadnici Jehovinih svedoka odbijaju transfuzije krvi).

Međutim, prema rečima advokata čuvenog doktora za lečenje zavisnosti od opoida Hauarda Kornfilda, Prinsov tim ga je samo dan pre smrti kontaktirao, i on je odmah poslao svog sina Endrjua u Mineapolis, koji je muzičara zatekao beživotnog u liftu...

S obzirom na to da još uvek nije pronađen Prinsov testament, sud u Minesoti odredio je u utorak privremenog staratelja njegovog „lika i dela” – Bremer trast. Nije imao dece, pa je krenula opšta pomama za njegovim pozamašnim bogatstvom, procenjenim na 300 miliona dolara, koje će se sad samo uvećati.

Osim rođene sestre Tajke, po zakonu države Minesota, pravo na Prinsovo bogatstvo polažu i njegova polubraća, i polusestre (njih šestoro). Naravno, „iskočili” su iznenada i silni drugi krvni srodnici, ali i „tajna deca”...

Prvi od silnih koncerata i sećanja na muzičkog genija zakazan je za petak, u Los Anđelesu, u Gradskoj skupštini, gde je Prins snimio video spot za pesmu „Diamonds and Pearls”, a dok mnogi njegovi obožavaoci, verovatno najfanatičniji na svetu, ne mogu da se suoče sa činjenicom da je „otišao”, još više im se lede kosti dok slušaju stihove jedne od najlepših Prinsovih pesama „Sometimes It Snows in April”:

„Ponekad pada sneg u aprilu, ponekad se osećam tako loše. Ponekad poželim da se život nikad ne završi, ali sve dobre stvari, kažu, ne traju... 

Misterija „podruma” i 2.000 neobjavljenih pesama

​Još za Prinsova života ispredali su se mitovi o njegovom dragocenom „podrumu”, poznatijem kao „Vault”. U podrumu u njegovoj kući „Pejsli park” Prins je čuvao sve što je u životu uradio, a što nikada nije ugledalo svetlost dana.

Masteri, video-zapisi, snimci koncerata, a što je još važnije, nebrojeni sati novih pesama koje niko, osim njihovog briljantnog autora, nikad nije čuo. Godinama se spekulisalo da tu ima više od 2.000 pesama, jer Prins je bio u stanju da napiše i snimi pesmu za jedan dan.

Bi-Bi-Si je, tragom legendi, pre godinu i po dana čak snimio i dokumentarac o podrumu čoveka, koji je u jednom intervjuu rekao: „Evo sad mi se u glavi vrzma pet albuma.” Niko, osim Prinsa, nije imao pristup podrumu, osiguranog bolje od svake banke, a spekuliše se da tu ima muzike dovoljne za novi Prinsov album svake godine u narednih pola veka.