Šta treba jesti u slučaju anksioznosti
За особе склоне стању анксиозности препоручује се да пажљиво бирају намирнице (Фото А. Васиљевић)
Teskoba ili anksioznost je „alarmantna reakcija” ljudskog organizma na uočenu fizičku ili psihičku opasnost. Stanje akutne anksioznosti može da nastupi pre nekog važnog ili ozbiljnog događaja, na primer pred polaganje ispita, razgovora za zaposlenje, ali je obično kratkotrajno. Ipak, kod nekih osoba teskoba se pretvara u gotovo trajno stanje koje remeti njihovu sposobnost da se suoče sa svakodnevicom. Takvo stanje se naziva hronična anksioznost, odnosno hronična teskoba.
Akutnu anksioznost karakteriše nejasna ili usmerena slutnja. Može da bude praćena fizičkim simptomima kao što su: stomačni grčevi, suva usta, znojenje, proliv, nesanica… Ako osoba pati od hronične anksioznosti, može da bude uznemirena, čak i ako ne postoji razlog. Javljaju se napadi panike, bez prethodnog nagoveštaja. Simptomi su i osećanje gušenja, bolovi u grudima, drhtavica, probadanje u šakama i stopalama, malaksalost… Oni simptomi mogu da budu izraženi do te mere da oni koji od njih pate, kao i posmatrači, često veruju da se radi o srčanom udaru.
U kakvom god obliku se pojavi anksioznost, njeni simptomi izazivaju duševni bol i onesposobljenost, a na duži rok može da strada i fizičko zdravlje.
Tokom stresnog perioda organizam troši hranljive materije brže nego obično pa, ako ih organizam ne nadoknadi, nervni sistem postepeno slabi, što dovodi do anksioznog stanja. Anksioznost može da umanji ili poveća apetit. Zato je važno da se konzumira zdrava hrana, bogata složenim ugljenim hidratima.
Češće treba jesti manje količine hrane tokom dana, kako bi se održao isti nivo šećera u krvi: treba izbegavati alkohol i napitke koji sadrže kofein
Za osobe sklone ovakvom stanju preporučuje se da pažljivo biraju namirnice. Pre svega one bogate vitaminom Be (mlečni proizvodi, riba, meso, mahunarke, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, semenke, koštuničavo voće). Potom treba da na svoju trpezu uvrste namirnice koje obiluju vitaminom E: biljna ulja, jaja, riba, integralne žitarice, sočivo, pasulj, koštuničavo voće, semenke; ili kalcijumom, koga ima u mleku i siru, ribi, integralnim žitaricama, koštuničavom voću, kelju. Dobro je da se konzumiraju i namirnice bogate magnezijumom: riba, školjke, meso, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, pečurke, semenke, kakao.
U ishranu treba još uključiti i namirnice bogate esencijalnim masnim kiselinama (integralne žitarice, riba – skuša, haringa, losos, povrće, semenke, koštuničavo voće)