Rat je počeo na Đurđevdan

Krvavi raspad bivše Jugoslavije, tačnije prvi oružani napad na vojnike Jugoslovenske narodne armije, počeo je na današnji dan pre tačno četvrt veka, 6. maja 1991. godine. Vojnik JNA Saško Gešovski, golobradi mladić iz Kavadaraca u Makedoniji, pao je na Đurđevdan 1991. u Splitu. Gešovskog je razularena rulja, koju je na demonstracije pozvao prvi predsednik „demokratske Hrvatske” Franjo Tuđman, ubila u centru Splita. Njegovi roditelji, otac Goce i majka Cveta, nikada nisu saznali punu istinu o smrti sina koga su sa ponosom ispratili u armiju. Kao što ni mi, građani te bivše velike zemlje, nikada nismo saznali punu istinu o tome kako smo svoju domovinu ispratili u istoriju.

Devetnaestogodišnji Saško Gešovski stražario je 6. maja 1991. ispred komande Vojnopomorske oblasti u Splitu, pred kojom se tada okupilo više od 30.000 razularenih demonstranata sa šahovnicama, protestujući, navodno, zbog blokade sela Kijevo, za šta su optuživali JNA i Srbe. U jednom trenutku počeli su da pucaju na vojnike. Metak ispaljen iz gomile pogodio je Saška Gešovskog, ali nikada nije utvrđeno ko je ubica.

Regrut iz Kavadaraca bio je prvi vojnik koji je poginuo u tek započetom jugoslovenskom ratu, čija se uvertira odigrala četiri dana ranije u Borovu, selu kod Vukovara, kada je u napadu hrvatskih mupovaca na srpske teritorijalace poginulo 12 policajaca hrvatske i tri meštana srpske nacionalnosti. Tog istog dana, 2. maja, dogodila se i „Kristalna noć u Zadru”, kada je 2.000 hrvatskih ekstremista rušilo i pljačkalo srpsku imovinu u tom gradu. Dva čoveka, Hrvat i Srbin, poginula su još ranije, 31. marta, u „Krvavom Vaskrsu na Plitvicama”, a mesec dana ranije „Bitka za Pakrac” okončala se bez ubijenih.

U Splitu je 6. maja metak pogodio još jednog Makedonca Tonija Stojčeva iz Makedonske Kamenice, koji je povređen kada je pokušao da pomogne smrtno ranjenom Gešovskom. Međutim, to nije sve. Razularena gomila umalo je linčovala trećeg Makedonca, regruta JNA Svetlanča Nakova iz sela Laki kod Vinice na istoku Makedonije. Javnost je bila šokirana kada je videla snimke davljenja vojnika Nakova, ali je on preživeo ovaj pokušaj ubistva.

– To jutro se pred Komandom okupila velika grupa građana koji su protestovali protiv JNA. Mnogi demonstranti bili su naoružani. Prvo su napali mene koji sam bio u transporteru. Osetio sam da me je neko uhvatio s leđa za vrat i počeo da me vuče napolje i davi. Spasao me je vozač transportera Slave Jovanov iz strumičkog sela Vasilevo, koji je otkopčao kaiš na šlemu i uvukao me u vozilo – rekao je potom Nakov.

Saškov otac Goce Gešovski ističe da roditelje najviše boli to što ne znaju kako je njihov sin poginuo. „Želeo je da služi otadžbini. U vojsku je otišao 17. septembra 1990. u vojnu policiju u Split, a iz vojske je trebalo da izađe u septembru 1991. godine. Taj dan, nažalost, nismo dočekali”, preneli su makedonski mediji izjavu Gešovskog.

Ekstremni demonstranti, među kojima je bilo dosta radnika, uporno su želeli da na oklopni transporter zakače hrvatsku zastavu, što im je na kraju i uspelo. Iščupali su i mitraljez sa transportera, a vojna policija nije upotrebila sva raspoloživa sredstva sile protiv rušitelja i ubica, iako je na to, naravno, imala pravo. Mnogi će reći – i dužnost.

-----------------------------------------------------------------------

SVEDOČENjE

Pritisci na JNA počeli krajem osamdesetih

Starešina vojnika Gešovskog i Nakova, tada major vojne policije, danas je potpukovnik u penziji i živi u Srbiji. Za „Politiku” evocira uspomene na tu dramatičnu 1991. u Splitu. Ne želi da mu se ime objavi u novinama jer, kako kaže, deo porodice mu živi u Hrvatskoj i boji se da bi zbog njegovog svedočenja mogli da imaju problema i danas, četvrt veka kasnije.

Prema njegovim rečima, intenzivni pritisci na pripadnike JNA u Splitu počeli su još krajem osamdesetih.

– Čak su i porodice vojnih lica, bez obzira na veru i naciju, bile izolovane i ignorisane od civilnog stanovništva. I pre 1991. jedinice vojne policije bile su tri godine u stanju stalne pripravnosti. Vojni policajci su bili konstantno izloženi verbalnim napadima na javnim mestima, naročito na sportskim događajima – kaže naš sagovornik.

Kulminacija se dogodila tog 6. maja 1991. pred komandom Vojnopomorske oblasti.

– Nekoliko demonstranata se popelo na vojni transporter noseći hrvatsku zastavu sa šahovnicom. Jedan od njih je zgrabio za vrat vojnika Svetlančeta Nakova i počeo da ga davi. Deo vojnika istrčao je iz komande u nameri da mu pritekne u pomoć. Među njima je bio Saško Gešovski koga je dok je trčao pogodio metak ispaljen iz mase i on je pao kao pokošen. Svetlanče je nekako uspeo da se iščupa i skloni se u transporter. Ko zna šta bi se dalje događalo da se pukovnik Miladinović nije oglasio preko razglasa i poručio masi okupljenih da će vojska odgovoriti paljbom po Splitu ukoliko se ne povuku. Tek tada su ustuknuli – seća se naš sagovornik.

Splitska ratna luka JNA, u kojoj je bila stacionirana i vojna policija, kasnije je iseljena u Crnu Goru, a Lora je odmah postala stravičan logor kroz koji je prošlo preko hiljadu zarobljenih, uglavnom Srba. Prema svedočenjima preživelih logoraša Lora je bila jedan od najužasnijih logora na jugoslovenskim prostorima tokom ratova devedesetih.

Đuro Đukić