POSTPESMA

Pesmo imala si mnogo kućnih staza:

Krivinâ pravinâ bezdanih tainâ
Bezimenih ušća usta iz dubina
Bogova dalekih potonjih iskaza

Pesmo imala si mnogo kućnih staza

NAUČNI KOSMOS

Nebesa: skupovi
Crnih jednačina
Mrklinâ, maglinâ
Niotkud – nigdinâ

Sve crno za crnim
Preko neba šumi –
Sjaje ti se Svete
Potonji naumi!

Nebesa: skupovi
Tamnućâ, tonućâ
Neizmerja, lôzi
Večnih iščeznuća:

Bilu do nebila
Traju do netraja –
Razastrta mapa
Istorije Sjaja!

BEŠE BILO

Beše bilo
Krug i Krilo
Beše bilo

Hitro čilo
Hitalo se
U Jutrilo

Sad vetrine
Sa planine Tâm-tamnine

Sad vetrine
Duvaju ti kroz nutrine

ZNAK ČUĐENjA

Zvuci – muci
Krug romore krug zaneme
Sred večnosti vrh talasa teče vreme!

Kroz beskraj se dâljnim tragom stope
množe

Čije nas to stope nose
Kuda – Bože?

PESNIK I BOG

Sam Bog kaza Na prag Neba
Da je stao
Ko istraži
Tma pakao

Pa sad Sveti
Čekam jâv Ti
Prostranstva Ti

PODNE SA SENKOM
(Uz pesmu H. Giljena „Podne”)

Podne čisto. Tvari blage. Dan po meri
Tâjac – tâjcu. Sušt u gori zatreperi

Sred podneva voda čista
Zárna sva je

Liska Ruže – Trepti u krug:
Bog sluša je

Mreškaju se zlatni vali zaneseni
Put putuje podne čisto Muku Seni

Iz rukopisa „Sazvežđe kratkih pesama”