Raste broj zavisnika od alkohola i kocke

„Da nisi bolestan?”, uobičajeni je komentar srpskog domaćina kome se osmeh ugasi kada mu gost umesto kajsijevače iz rodnog kraja naruči sok od kajsije. Jer, prosečan Srbin alkoholom „zaliva” rođenje i krštenje deteta, rođendane, venčanja, Nove godine i porodične slave, utakmice omiljenog kluba, a „potapa” nesporazume sa šefom, probleme sa familijom... Teško je zamisliti porodicu koja na svom spisku stanara nema barem jednu osobu koja ne pije, ne puši, ne konzumira lekove za smirenje, ne odlazi u kladionicu i ne igra loto, jer – nikad se ne zna.

Ako je stvarnost „iluzija izazvana ozbiljnim nedostatkom alkohola”, kako je to duhovito primetio poeta, onda u toj iluziji živi samo jedna trećina naših sugrađana. Podaci izvedeni iz studije „Mladi u Srbiji 2015” svedoče da svaka druga osoba na raskršću detinjstva i zrelosti redovno pije, a svaka šesta uzima marihuanu. Pa šta, i ja sam duvao, pa nisam postao narkoman, prokomentarisaće naslednici Dece cveća čiji je sastavni deo odrastanja i mladalačke inicijacije predstavljao zamotani džoint. Zaboravljajući pritom da neki iz njihove generacije danas pripadaju novoj eliti, a neki leže na groblju.

Prema statističkim podacima od deset osoba koje uživaju u dimu indijske konoplje troje njih će početi da je koristi na problematičan način, a jedan će postati zavisnik. Ako je taj jedan vaše dete – „šteta” iznosi sto odsto. Toliko o primenjenoj statistici velikih brojeva.

I igra brojki i slova svedoči da trećina odraslih i polovina mladih drži zapaljenu cigaretu. Prosečan Srbin i na to ima spremnu argumentaciju – poznaje barem jednog starca od hiljadu leta, koji je ceo život pušio i ništa mu nije bilo. I sasvim je moguće da je on u pravu. Tu, pored nas, možda ne baš u susednom soliteru, ali na Zlatiboru ili Zlataru, sigurno žive ljudi koji piju, puše i umiru u snu u stotoj godini. Ali je isto tako činjenica da duvan „potpisuje” gotovo četvrtinu svih čitulja i u našoj zemlji. Pušenje je direktan krivac za preranu smrt svakog četvrtog muškarca i svake pete žene. Od posledica duvanskog dima umire i svaki četvrti muškarac u Hrvatskoj i svaki peti muškarac u Sloveniji, Crnoj Gori i Makedoniji. Istini za volju, žene nešto ređe pre vremena umiru od posledica pušenja – svaka deseta žena u Srbiji, sedam odsto u Hrvatskoj i Sloveniji, šest odsto u Crnoj Gori i tri procenta u Makedoniji. Ali, žene i manje puše.

Komentarišući relativnu vrednost statističkih podataka, frontmen Partibrejkersa Zoran Kostić Cane je konstatovao „Statistika kaže da jedna od tri osobe ima mentalne probleme. Okrenite se oko sebe i ako je sa onom dvojicom sve u redu, onda j... ga”. Kako bi Cane prokomentarisao podatak da je 2014. godine prodato deset miliona kutija bensedina? U Srbiji, podsetimo, živi nešto iznad sedam miliona stanovnika... Pre nego što je država zabranila slobodnu prodaju benzodijazepina, naša zemlja je po broju šesnaestogodišnjakinja koje zloupotrebljavaju sredstva za smirenje bila na prvom mestu u Evropi. Svaka peta šesnaestogodišnja devojčica zloupotrebljavala je sredstva za smirenje.

Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti dr Mira Kovačević kaže da, uprkos striktnom režimu izdavanja benzodijazepina, lekovi za smirenje postoje u svakoj kućnoj apoteci u Srbiji a roditelji ih neretko „propisuju” svojoj deci koja imaju bilo ljubavne bilo adolescentne probleme.

„Mi smo društvo koje je veoma tolerantno prema upotrebi duvana, sedativa i alkohola. Veliki broj roditelja ima popustljiv odnos čak i prema marihuani, što otežava lečenje. Kako da ubedite mladu osobu da je alkohol štetan, kada je 75 odsto alkoholičara prvi put popilo žestoko piće u svojoj porodici. Kako da ih lečite ako žive u kući u kojoj se alkohol uzima uz svako jelo? U našoj sredini je kulturološki neprihvatljivo da muškarac u kafani naruči bilo šta sem alkohola”, konstatuje naša sagovornica.

Promotori nove religije zvane „ljudska prava” promovišu i stav da je upotreba ili zloupotreba narkotika – privatna stvar.

Ali iskustvo policajaca govori da alkohol „kumuje” velikom broju saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom i najčešći uzrok je porodičnog nasilja. Veliki broj narkomana u stanju apstinencijalne krize počini krivična dela o čemu slikovito govori podatak da više od 70 odsto pacijenata Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti ima krivični dosije.