Sadik i zlatarev sin

Znate li kako to izgleda kad se „praviš Englez”? Baš kao što izgleda jučerašnji „Dejli mejl” kad pišući o Sadiku Kanu novom gradonačelniku Londona na samom početku teksta nalazi za shodno da obavesti čitaoce da se sin pakistanskih emigranata veselio nazdravljajući svojoj pobedi uz dijetalnu koka-kolu.

Bez šapanjca i pršute: Kad nešto slavi ili obeležava, ovaj musliman uvek pronađe neku konzervu bezalkoholnog pića i neku kesicu čipsa sa mirisom ribe. Tako je bilo i preksinoć u Siti Holu. Sadik Kan, sin pakistanskih emigranata, od majke krojačice, i oca vozača, imao je razloga da slavi jer je na najvećim direktnim izborima u Kraljevstvu izabran na funkciju sa najmoćnijim simboličkim značajem.

Time su novine, na tipično engleski način, rekle mnogo više nego što su napisali. Oseća se žal, što se na čelu tog blistavog grada, stecišta belosvetskih milijardera, u kome je pristojni život za običnog čoveka postao nedostižan,  našao baš takav običan čovek, i to musliman. Umesto da zalije svoju funkciju šampanjcem i svim vrstama kanapea bilo da je na njima goveđa ili svinjska pršuta, Sadik Kan pije penušavo, ali bezalkoholno piće i gricka čips.

Da je u Siti Hol, ultramoderno zdanje na južnoj obali Temze, imao priliku da kao pobednik ušeta Sadikov rival, torijevac Zak Goldsmit, njegovo prezime (Goldsmit znači zlatar ili bankar) samo po sebi bi podrazumevalo da je London izabrao pravog elitnog gradonačelnika, bogatog, lepog, visokog Engleza, koji pije šampanjac.

Samo četiri dana pre izbora, Goldsmit, drugi najbogatiji poslanik u britanskom parlamentu, upozorio je u tekstu jednih novina, da je London na samoj „ivici katastrofe”.

 „Da li ćemo zaista prepustiti London laburistima koji su prijatelji sa teroristima”, pitao se Goldsmit, i svoju autorsku kolumnu ilustrovao fotografijom dabl-dekera koji je eksplodirao u terorističkom napadu na London (sedmog jula 2007. godine) u kome je poginulo pedeset dvoje ljudi i ranjeno još 700 prolaznika i putnika.

Kakve veze ima zločinački napad na londonski javni saobraćaj, od pre devet godina, sa izborom Sadika Kana za gradonačelnika britanske prestonice? Napadači su bili muslimanske veroispovesti kao i Kan koji za sebe kaže da je umereni vernik.

Koga se plaši elita: Dok igra na kartu straha od islamskih terorista, dok na prste broji koliko će imigranata sa Bliskog istoka prihvatiti u zemlju, engleska konzervativna politička elita više se pribojava da će novi gradonačelnik, nekadašnji advokat, specijalizovan za ljudska prava, zajedno sa obnovljenom Laburističkom strankom krenuti u ofanzivu da London vrati običnim ljudima iz srednje klase. Jer ova prestonica sa titulom svetskog finansijskog centra ne odustaje od astronomskih bankarskih bonusa, prostire crveni tepih za sve milijardere na svetu, bilo da su oni pravoslavci, katolici, muslimani ili ateisti, a samo pre dve nedelje i premijeru Dejvidu Kameronu pronađeni su neoporezovani imeci u papirima iz Paname.

Sadik Kan želi drugačiji London. „Moja vizija je jednostavna. Želim da svi građani Londona imaju iste mogućnosti koje su meni pružene u ovom gradu: stan koji sebi mogu da plate, pristojnu zaradu na poslu, moderan javni prevoz po razumnim cenama, čistu, zdravu i bezbednu okolinu”, rekao je Sadik Kan u svom manifestu, kada se kandidovao za gradonačelnika.

Za vreme dva četvorogodišnja mandata konzervativnog Borisa Džonsona nejednakosti u Londonu su značajno porasle, a danas je svaki četvrti stanovnik britanske prestonice ekstremno siromašan, pokazala su istraživanja. Istovremeno, konzervativna vlada želi po svaku cenu da zadrži reputaciju grada, kao svetskog finansijskog centra, i zato odbija da oporezuje bankarske bonuse i da uvede veće takse na nepristojno visoka primanja pojedinih biznismena.

Ipak, bar zbog jedne važne stvari Dejvid Kameron bi morao biti zadovoljan što je umesto njegovog kandidata, bogatog Zaka Goldsmita, pobedio laburista socijaldemokratskog opredeljenja. Kao i Kameron i Sadik Kan veruje da je ostanak u Evropskoj uniji najbolji put za Veliku Britaniju. Dojučerašnji gradonačelnik Boris Džonson je poput propalog kandidata Goldsmita, vatreni pobornik „bregzita”.

Ostalo je još samo šest nedelja do referenduma na kome će se odlučivati o sudbini celog kontinenta. I Kameron i Kan će podupirati isti cilj, iako se klanjaju različitim bogovima.

Boris i Zak, obojica pripadnici privilegovane finansijske elite, biće na drugoj strani fronta, iako pripadaju istoj stranci i istoj veri kao premijer. Neće ih pripadnost suprotnim stranama posvađati. Praviće se Englezi ma kakav bio rezultat referenduma. I zajedno će piti šampanjac.