„Gradić Pejton" ponovo će biti ukras Čubure

Gde možete da skratite haljinu, pendžetirate cipele, izradite fotografije, pojedete ćevape i izdivanite sa „facama” koje obično viđate na televiziji? Pogodili ste. Na Čuburi, u „Gradiću Pejtonu”. Ušuškan ispod lipa i breza, bezmalo pet decenija opstaje, kako mu glasi zvanično ime, Zanatski centar „Vračar”, kojem se uz malo truda 36 zakupaca i pod uslovom da gradske vlasti budu dosledne svom obećanju, smeše bolji dani.

Decenijama tom privremenom kompleksu prete rušenjem. Ali u poslednjih 11 godina oni koji žele opstanak tog kultnog prestoničkog mesta sakupili su oko 35.000 potpisa podrške. Oni su motivisali gradske vlasti da izađu sa novim predlogom za očuvanje „Gradića Pejtona”. On je, istina, stigao u predizbornoj kampanji, ali Tamara Rumenović, zakupac lokala i jedna od pokretača peticije protiv rušenja, ne gubi nadu da će ovog puta grad održati obećanje. Uslov je da montažno-drveni kompleks, uobličen kao pčelinje saće sa brojnim uličicama i pjacetama, vrati u originalno izdanje s početka osamdesetih godina, kada je sagrađen.

– Grad je sada nastupio fer i prvi put sa nama su razgovarali ljudski. Zakupci bi trebalo da pristanu da se kompleksu vrati autentični izgled. Centar je danas prilično naružen jer su korisnici dućana prethodnih decenija zatvarali prolaze i pjacete, nadziđivali drvene kućice, spajali lokale. Ako mu se povrati izvorni izgled, grad kao vlasnik mogao bi da ga zaštiti kao ambijentalnu celinu i privremeni status objekata promeni u trajni – objašnjava Rumenovićeva.

I kao takav jedan je od autentičnih delova Vračara i orijentir Čubure, gde uprkos krizi i odumiranju starih zanata vremenu prkose pečatorezac, krojač, obućar i graver. To, kao i činjenica da je „Gradić Pejton”, projektovao Ranko Radović, jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata, za Milutina Folića, gradskog urbanistu, dovoljni su razlozi za preporod centra.

– Grad će promeniti plan detaljne regulacije kako bi za kompleks mogao da izda trajnu građevinsku dozvolu. Za izmenu tog dokumenta biće potrebno godinu dana. Potom će grad, kao vlasnik kompleksa, da osmisli model po kojem će rekonstruisati kućice. Ideja je da stari zanati i umetnici ponovo budu ukras Čubure – ističe Folić.

Osim kao tržnica, čijem nazivu je kumovala istoimena američka serija koja se u zlatno doba čuburskog zanatskog centra emitovala na televiziji, naš „Pejton” se proslavio i kao boemsko stecište. U njemu su mnogi ugledni Beograđani, poput Libera Markonija, Mome Kapora, Bogdana Tirnanića... ispisivali stranice anala ovog sada već istorijskog mesta.

Peticiju za zaštitu „Gradića Pejtona” podržali su brojni glumci, književnici, muzičari i umetnici koji su tu dolazili na čašicu i razgovor, ali i da bi u kafani „Čubura” pojeli, tvrde mnogi, najbolje ćevape u gradu. Bez njihove podrške, kaže Rumenovićeva, odavno bi na tom mestu nikli javna garaža, muzički ili tržni centar.

– U planu iz 2005. godine predviđeni smo za rušenje. Za taj scenario zalagao se tadašnji gradonačelnik Nenad Bogdanović koji je ovde hteo da podigne garažu. Usprotivili smo se i vodili medijski rat protiv tadašnje Gradske uprave. Sve ove godine prepušteni smo milosti i nemilosti grada, opština je samo radila ono što joj grad kaže – priseća se Rumenovićeva.

Bogdanović je digao ruke od „Pejtona”, a njegov naslednik Dragan Đilas nije se javno izjašnjavao o centru.

– Đilas je potpisao peticiju protiv rušenja pre nego što je postao gradonačelnik. Tada je rekao „Uh, ubiće me Neša Bogdanović”. Dok je Đilas vodio grad, tražili smo kante za đubre i da se komunalno sredi ovaj kutak. Reakcija je izostala – tvrdi Rumenovićeva.

Demokratska stranka, dodaje ona, tražila je prikupljene potpise na uvid, ali zakupci joj nisu dali. I radikali su isto zahtevali kada je Aleksandar Vučić bio kandidat za gradonačelnika. Odbili smo i njih, ističe Rumenovićeva. Jer, kaže ona, bili su i ostali građanski protest koji želi da sačuva centar zbog Beograđana, a ne zbog stranačkih ili nečijih ličnih interesa. I suprugu arhitekte Radovića, Mirjanu Popović Radović, obradovala je ideja da delo njenog životnog saputnika bude sačuvano, ali ona, kako kaže za „Politiku”, insistira na tome da se ime Ranka Radovića ne vezuje ni za jednu stranku, nego isključivo za Beograd koji je beskrajno voleo.

„Vetrovima” koji su ljuljali njegove temelje zanatski centar je odoleo, ali nije uspeo da održi svežinu. Kućice prokišnjavaju, boja na drvenoj fasadi je izbledela, stolarija je sasušena, a metalni sklopovi su zarđali. Grad, kažu zakupci, godinama ekser u dućane nije zakucao, a oni pod stalnim pritiskom da će morati da se sele nisu imali motiv da ulažu. Najveća promena u tom kutku desila se pre šest godina, na 40. godišnjicu otvaranja kompleksa. Tada je na centralnom trgu otkrivena spomen-ploča arhitekti Ranku Radoviću, koji je preminuo 2005. Trg je poneo njegovo ime, a ulice, koje se poput planinskih potočića ulivaju u njega, zovu se Džez sokače, Srdanov sokak i Markonijeva džada.

ANKETA: Zašto treba sačuvati „Gradić Pejton”?

Brana Mitrović, arhitekta i akademik

Podržavam ideju da se sačuva „Gradić Pejton” jer je jedno od malobrojnih dela Ranka Radovića izvedenih u Beogradu. Autor je taj kompleks podigao od drveta, prirodnog materijala. Radović je pre četiri decenije favorizovao drvo kao građevinski materijal, a ono tek sada pronalazi svoje mesto u arhitekturi. Ta čaršija nije izvučena ispod lenjira i Ranko je imao hrabrosti da u urbanoj strukturi napravi montažni kompleks koji se odlično uklopio u ambijent.

Grozdana Šišović, arhitekta

Reč je o dragocenom urbanom nasleđu – arhitekturi koja slavi duh mesta i nadograđuje ga promišljenom koordinacijom prostora, a sve to upotrebom jeftinih materijala i jedne estetike svakodnevnog i običnog. O čovekomernosti, poštovanju prema svakom stablu, taktilnoj vrednosti i značenju materijala, kreativnoj interpretaciji i nadogradnji duha mesta – o svemu tome nas uči ta arhitektura.

Zorica Savičić, arhitekta

Prvi razlog za očuvanje je to što je prostorni ambijent delo profesora Ranka Radovića, jednog od najznačajnijih arhitekata ove sredine. Profesor Radović nije samo učio studente arhitekture promišljanju prostora, već je godinama podučavao ovu sredinu otkrivajući vrednosti arhitektonskih dela na predavanjima na Kolarcu u TV emisijama, u svojim tekstovima i knjigama.

U ovom naizgled malom delu očuvane su mnoge od tih lekcija: o lepoti geometrijske forme, materijala, arhitektonskog detalja, o odnosu prema potrebama društva, prema čoveku...

Ljiljana Kapor, supruga Mome Kapora

Čuburci i Vračarci su emotivno vezani ta taj gradić koji se lepo uklopio u okolinu sa parkom i višespratnicama. Svi mi koji decenijama živimo na Čuburi navikli smo na male zanatske radnjice koje opstaju uprkos izumiranju starih zanata i to je opravdalo smisao postojanja „Gradića Pejtona”. Njega bi samo trebalo obnoviti, uljuditi, a nikako ga zameniti nekom garažom ili soliterom.

Uroš Đurić, umetnik

Taj gradić jedno je od malobrojnih dela Ranka Radovića, arhitekte sa vernakularnim pristupom arhitektonskim rešenjima – nije pretenciozan i vezuje se za ambijent uz poštovanje lokalnih principa gradnje. Radović je sačuvao svako stablo između tih kućica i ono što je on tada ponudio poslednji je ostatak razuma i humanog načina života. Grad je tada inteligentno nastupio i sve zanatlije koje su imale radnjice od Slavije do Čubure smestio na jedno mesto.

Goran Sultanović, glumac

„Gradić Pejton” nije samo obeležje Vračara, nego Beograda sa dušom i neizostavni je deo njegovog imidža. Greota bi bilo da se sruši zarad profita pojedinaca koji bi na tom mestu da podigli garažu. Razumem da su promene u prostoru neminovne, ali porušiti „Gradić Pejton” sa kafanom Čubura isto je što i zbrisati kafanu „Znak pitanja”.