Savamala

Dok su se u postizbornoj noći brojali glasovi, oko tridesetak ljudi u prvim satima 25. aprila rušilo je mahom bespravne barake, stovarišta i magacine u Savamali. Skriveni iza fantomki.

Ako je rušenje sprovedeno po slovu zakona, zašto je obavljeno u gluvo doba? Zašto su rušitelji nosili fantomke i jedinom svedoku, radniku obezbeđenja koji se tu zatekao, oteli mobilni telefon? Ko su i po čijem nalogu su radili?

Skandal je što policija već dve nedelje ne daje odgovore na ova pitanja. Komunalna policija tvrdi da nema veze s tim. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kune se da nijedna gradska služba nije postupala te večeri.

Kako je moguće da neko krišom poruši oko 1.000 kvadrata u centru Beograda i da o tome nadležne službe ništa ne znaju?

Ne zna se precizno ni šta je sve srušeno. Tako jedna od priča o događajima u Savamali, koja se proširila društvenim mrežama kaže da su moćnici sa fantomkama isterali uboge ljudi iz ubogih udžerica. Psuju „projekat od nacionalnog značaja” koji je u gluvo doba izbacio na ulicu siromašne porodice. Mondijalisti jadikuju nad „kućama i kućicama oronulog, ali starog Beograda”, kao da je nestao Kosančićev venac.

O događaju u Savamali zna se samo na osnovu snimaka video-nadzora i izjava koju je medijima dao radnik obezbeđenja. Posle dva sata ujutru, kazao je, desetak mladića sa fantomkama i velikim bagerom gusenicom rušili su objekat koji je on čuvao.

„Ćale, ništa se ti ne sekiraj, ništa neće da ti fali, nisi ti kriv. Beži odavde”, rekli su mu.

Dok gradska vlast, policija i „Beograd na vodi” ćute, rašomonijada traje. Prema prvoj i najrasprostranjenijoj verziji – autor rušenja je vlast. Kao glavni dokaz navode da je sve urađeno tek pošto su zatvorena birališta i stigli prvi preliminarni rezultati. Ali im nije jasno zbog čega ćute kada je RIK rekao svoje.

Drugi tvrde da su za sve krivi naši tradicionalni neprijatelji – stranci.

– Koji stranci? Što bi oni zbog čega?

– Kako koji – oni što ’oće da nas destabilizuju!, svedok sam razgovora dvojice sredovečnih prijatelja.

Sećate li se „Platana 2010”? Beograđani su bili ogorčeni pseudonaučnim objašnjenjima seče 400 stabala platana duž Bulevara kralja Aleksandra. Tek posle smene vlasti saznali smo da je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas iz gradske kase skupo platio pomoć eksperta za „krizni menadžment”, firmu „Brendon” novinarke Bojane Lekić.

Ako je „Beograd na vodi” angažovao nekoga za krizni pi ar, onda je to najgore utrošen novac u istoriji marketinga. Krizni pi ar je fantomkama i ćutanjem proizveo superkrizu. Za cenu jednog primerka „Politike” dobiće bolji savet: u ovakvim situacijama pomaže jedino da se građanima što pre saopšti istina.

A za drugi savet je već kasno: ništa se, pa ni najbespravnije podignuta baraka, ne sme rušiti noću i pod fantomkama.