Tužilaštvo: Mišković je znao da krši zakon

Tamara Ristić, zamenica specijalnog tužioca je delimično izmenila optužnicu protiv Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte”, koja se odnosi na pomaganje u utaji poreza, stavljajući mu na teret da je savetovao sina sa umišljajem, znajući da krši zakon. Time je precizirana optužba u odnosu na Miškovića, mada je suštinski reč o istom krivičnom delu za koje je i ranije bio optužen. Tužiteljka je navela da Miškovića tereti kao osobu sa najvećim uticajem na upravljanje putarskih preduzeća, dodajući da je on savetovao sina Marka da unese akcije PZP „Niš” u firmu „Mera invest” i da ih zatim proda „Nibens grupi”. Time mu je pomogao da utaji porez od 320 miliona dinara, zbog čega je mlađi Mišković već osuđen prvostepeno na tri i po godine zatvora.

– Neprijatno smo iznenađeni da se tužilaštvo posle tri godine setilo da kaže šta je Mišković uradio. Miroslav Mišković sada mora da se izjasni na nove optužbe i molim vas za dovoljno vremena da pripremi odbranu – rekao je njegov advokat Zdenko Tomanović.

Sudija Maja Ilić saopštila je da će Mišković imati priliku da iznese odbranu na ročištu zakazanom za 26. maj. Ona je dodala da i tužilaštvo i odbrana treba da budu spremni da toga dana započnu sa iznošenjem završnih reči. Sudsko veće prethodno je odbilo više desetina dokaznih predloga odbrane, koje je advokat Tomanović tražio na prošlom suđenju. Odbijen je predlog za saslušanje predstavnika Narodne banke Srbije u vezi sa procedurom prema kojoj je PZP „Niš” vratio kredit „Hemslejdu”, jer je sud smatrao da bi to vodilo ka odugovlačenju procesa. Nije prihvaćen ni predlog da svedoče predstavnici Beogradske berze i Centralnog registra hartija od vrednosti, jer je ocenjeno da postojanje poreza spada u domen pravnih pitanja o kojima će odlučiti sud.

Veće je odbilo da sasluša članove upravnih odbora putarskih preduzeća, smatrajući da je takav zahtev sračunat na prolongiranje postupka. Sud je smatrao suvišnim predlog da se obavi veštačenje obračuna kredita „Hemslejda”, da se saslušaju predstavnici vlade tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića, kao i stečajni upravnici putarskih preduzeća, u vezi sa pitanjima da li je Mišković bio uključen u rad putarskih preduzeća i da li je država dugovala tim preduzećima.

Sud nije prihvatio ni predlog odbrane da se predstavnici bivše vlade izjasne o tome da li su bili upoznati o vođenju pregovora za prodaju putarskih preduzeća „Štrabagu” i da se obavi procena vrednosti tih preduzeća u vreme investiranja i u vreme vraćanja kredita. Odbijeni su i zahtevi za saslušanje članova stručnog tima Ministarstva finansija, kao i novo veštačenje koje bi obavili KPMG, „Diloit” ili neka druga revizorska kuća u vezi sa postojanjem poreske obaveze, a sud je ocenio da bi to vodilo ka pritisku na rad veća.

Nisu prihvaćeni ni predlozi odbrane da se uvidom u novinske članke i izjave zvaničnika utvrdi da je Miroslavu Miškoviću prekršena pretpostavka nevinosti, jer sud smatra da bi to trebalo ispitati u drugim postupcima. Sudija je saopštila da veće ne prihvata ni da sasluša Božidara Đelića, bivšeg ministra koji je u skupštini obrazlagao razloge za izmene zakona, kao ni predstavnika Zakonodavnog odbora koji je dao autentično tumačenje važećeg zakona u vreme kada je počinjena poreska utaja.

Na kraju, sud je odbio i predlog odbrane o uvidu u novinske tekstove iz kojih proizilazi da Miroslav Mišković nije bio u zemlji od 22. septembra do 7. oktobra 2008. godine, kada mu se pripisuje da je počinio poresku utaju pomaganjem, već na sastancima u Crnoj Gori i BiH.

– Sud smatra da se pomaganje sastoji u davanju saveta, pa je nebitno da li je fizički bio u blizini ili ne – ocenila je sudija Maja Ilić.