Nagrada „Desanka Maksimović" Momčilu Odaloviću

Jednoglasnom odlukom žirija, koji je radio u sastavu: Boško Suvajdžić (predsednik), Jovan Pejčić, Svetlana Šeatović Dimitrijević, Valentina Pitulić i Miroslav Maksimović, nagrada „Desanka Maksimović”, za 2016. godinu, pripala je Momčilu Odaloviću, pesniku za decu.

Velika knjiga poezije za decu Momčila Moša Odalovića, istakao je Jovan Pejčić, član žirija, započeta je pre četiri decenije i jednu godinu sveskom stihova „Vrlo važno”. Odalović je dosad objavio ukupno dvadeset sedam pesničkih zbirki. Od toga broja, tri su žanrovski mešovite: pored pesama donose i kratke priče, dok su dve kolektivna ostvarenja: „Lirski poker”, u zajednici sa Duškom Trifunovićem, Ljubivojem Ršumovićem i Draganom Radulovićem, iz 1994 – epistolarna lirika, svojevrsni umetnički „dokument o emotivnom naporu jedne generacije da spasi dušu pred opštim zlom”; druga takva knjiga zapravo je zbirka-leksikon „Petorica iz srpskog”, štampana 1999, u čijem je nastajanju, pored već pomenutih stvaralaca, učestvovao još i Dobrica Erić – autori su tu, često sa komentarom, priložili po pesmu o 21 temi, a teme su, navodim najvažnije: dete, roditelji, kuća, drugarstvo, ljubav, škola, narod, otadžbina, strah, hleb, Bog, smrt...

Na osnovu imena pesnika sa kojima je na ovakav način sarađivao, moglo bi se mnogo reći o Odalovićevoj individualnoj poetici, ne međutim sva istina. Koliko je on samosvojan, koliko pesnik osobenoga stihovnog znanja i neponovljivog jezičkog umeća, pokazala je prva među njegovim glavnijim zbirkama – „Od amebe do bebe”, iz 1982. godine: posebno iskustvo stečeno kako domaštavanjem rađanja sveta tako i, na primer, strahovanjem korena da se ne iskoreni, pesnik zaokružuje višim saznanjem koje će ući u samu osnovicu Odalovićevog sveukupnog stvaralaštva za decu, da je otad nikad više ne napusti.

Ako valja odrediti tokove i rukavce srpskoga sveukupnog stvaralaštva za decu, kojima teče i dosadašnje delo Moša Odalovića, onda su to, počev od Zmaja, kaže Jovan Pejčić, pesnici-klasici: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Dušan Radović, Stevan Raičković, Dragan Lukić, Milovan Danojlić, Ljubivoje Ršumović, Duško Trifunović. I baš zato mirno možemo kazati da je Mošo Odalović već danas klasik poput njih. Nagrada „Desanka Maksimović” nepravedno dugo je čekala da to i ozakoni.

Nagrada „Desanka Maksimović” osim povelje, statuete D. Maksimović (rad Aleksandra Zarina) i novčanog iznosa, objasnio je Bojan Đorđević, upravitelj Zadužbine, podrazumeva i obavezu Zadužbine da dobitniku objavi zbirku poezije u sopstvenom izboru, organizuje okrugli sto o njegovoj poeziji i objavi zbornik radova sa okruglog stola. Tako svaki dobitnik ove nagrade ostaje u žiži interesovanja javnosti tri godine: prve godine prima nagradu, sledeće godine izlazi mu zbirka poezije po sopstvenom izboru i organizuje okrugli sto o svojoj poeziji, a naredne se objavljuje zbornik radova sa okruglog stola.

U Narodnoj biblioteci Srbije predstavljen je zbornik radova „Poezija Petra Pajića”, koji je nagradu „Desanka Maksimović” dobio 2014, a za koji dan će izaći i knjiga izabranih pesama Tanje Kragujević „Trn o svili”, koja je nagradu „Desanka Maksimović” dobila prošle godine. Okrugli sto o pesništvu Tanje Kragujević biće održan 1. juna ove godine.

Nagrada „Desanka Maksimović” Momčilu Odalović biće uručena u ponedeljak, 16. maja, u Brankovini, rodnom mestu Desanke Maksimović.