Američki raketni štit proširen lanserima u Rumuniji

„Današnji dan je važan trenutak za NATO i transatlantsku bezbednost”, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u Deveselu u Rumuniji gde je postao operativan deo američke protivraketne odbrane (PRO) koja će „pokrivati” evropske saveznike iz NATO-a. Ovo je prva kopnena protivraketna baza iz koje je moguće otkriti, pratiti i presresti balističke rakete i to iznad atmosfere. Kako je navedeno na sajtu NATO-a, reč je o sistemu „edžis ašor” skoro identičnom sistemu „edžis” koji koristi mornarica SAD.

(Foto NATO)

„Pretnja NATO saveznicima raketama izvan evroatlantskog prostora je realna. Nekoliko država nastoji da ih razvije. Naša protivraketna odbrana je dugoročna investicija protiv dugoročne pretnje”, rekao je Stoltenberg ističući da protivraketni štit defanzivan i nije uperen protiv Rusije. Baza u Deveselu je deo napora da se evropske države NATO-a zaštite od balističkih raketa, navodi NATO. Ostali segmenti ovog sistema su radar u Turskoj, četiri američka razarača u Španiji opremljena vođenim protivbalističkim raketama i štab u Ramštajnu u Nemačkoj. Danska i holandska mornarica opremiće svoje fregate radarima koji će takođe biti deo protivraketnog štita. U petak 13. maja SAD u Poljskoj počinju izgradnju druge protivraketne kopnene baze. 


Ulaz u bazu u Deveselu (Foto Rojters)

Aktiviranje segmenta protivraketnog štita u Rumniji naišlo je na protivljenje Rusije. „Bez sumnje, raspoređivanje protivraketnog sistema je pretnja po bezbednost Ruske Federacije. Biće preduzete mere da se osigura neophodan nivo bezbednosti zemlje”, izjavio je portparol Kremlja Dmitri Peskov, prenosi Rojters. Peskov je podsetio da je ruski predsednik Vladimir Putin više puta postavljao pitanje protiv koga je taj sistem uperen. Nije isključeno istupanje Rusije iz Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START) kao odgovor na razmeštanje novih američkih protivraketnih sistema u Istočnoj Evropi, rekao je Viktor Ozerov, predsednik odbora za bezbednost u Savetu Federacije Rusije, prenosi Sputnjik.


(Foto NATO)

„To je bez sumnje krajnja mera, i nadam se da do nje neće doći, ali nije slučajno ruski parlament, ratifikujući novi START, ostavio napomenu da raspoređivanje elemenata PRO može biti jedan od razloga istupanja Rusije iz Sporazuma“, naveo je Ozerov a prenosi Sputnjik. Prema rečima Ozerova, te „krajnje mere su moguće“, ako Rusija zaključi da raspoređivanje elemenata PRO „ima nepovratan karakter i da postoji realna pretnja po našu bezbednost”.

„Već dugi niz godina, ruska strana je u više navrata skretala pažnju na rizike koje predstavljaju takvo jednostrano raspoređivanje strateških sistema raketne odbrane SAD po međunarodnu bezbednost i stabilnost. Bili smo spremni da blisko sarađujemo uključujući stvaranje zajedničke protivvazdušne odbrane sa NATO-om koja bi bila izgrađena na principu sektora. To bi zaista moglo da zašti region od mogućih raketnih pretnji izvan evroatlantskog regiona a da istovremeno ne naruši strateški paritet”, izjavila je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, prenosi Sputnjik.