Sila vrti gde novac neće

Kan – Nije kao pre. Atmosfera u noći svečanog otvaranja 69. Kanskog festivala bila je nekako splasnuta. Kroazeta već oko deset sati uveče gotovo prazna. Kao da Francuzima nije više do višesatnog stajanja ispred legendarnog crvenog tepiha na ulazu u Teatar Limijer. Što zbog hladnog i snažnog vetra i povremene neprijatne kiše, što zbog vidno pojačanih mera bezbednosti. Kanskim ulicama ovog maja patroliraju i vojnici s dugim cevima.

Kanski početak uzburkao je Vudi Alen i sa svojim filmom i sa neprijatnim delom lične istorije, ali i sa činjenicom da je njegov „Cafe Society” na velika zvona lansirao „Amazon”, inače najveću onlajn trgovinu, kao producentsku kuću u usponu. Pod okriljem „Amazona” Alen je već snimio i šest polučasovnih epizoda televizijskog serijala sa pop pevačicom i glumicom Majli Sajrus u glavnoj ulozi.

I dok je u Teatru Limijer trajala ceremonija svečanog otvaranja, u susednom Teatru Debisi bio je prikazan i prvi film iz pompezno najavljivane ovogodišnje trke za „Zlatnu palmu”. Viđen je rumunski film „Sijeranevada” Kristija Pujua, tvorca remek-dela „Smrt gospodina Lazareskua” (i „Aurore”) i jednog od začetnika takozvanog novog rumunskog talasa.

Tročasovna „Sijeranevada” je koprodukcijski film, rumunsko-bosansko-makedonsko (brat i sestre Mitevski) -hrvatski, te svaka od ovih balkanskih zemalja može da ga svojata. Prema Pujuovom priznanju film je nastao na inicijativu Mirsada Purivatre, čelnika Sarajevo film festivala, koji je strpljivo čekao da rumunski autor napiše scenario. I napisao ga je. Radnja je smeštena negde u Bukureštu, tri dana posle napada na „Šarli ebdo” u Parizu i na četrdesetodnevni pomen ocu glavnog junaka – doktora Larija, što je okupilo veliku porodicu, otvorilo stare rane, sukobe i različitost mišljenja u odnosu na nedavnu rumunsku prošlost...

Rediteljski postupak sličan je onom već viđenom u filmu „Smrt gospodina Lazareskua”, a Puju ga u sinema verite „Sijeranevadi” nije nadmašio. Kamera je i dalje „zakucana”, likovi se opet slobodno kreću ispred nje iz svih pravaca i pozicija, ceo film je uz sav mogući dinamizam snimljen u svega nekoliko kadrova, dijalozi su zanimljivi, ali ih ima previše... Sve u svemu, za poštovanje, ali bez oduševljenja.

Nije oduševio ni drugi takmičarski film – „Ostati uspravan” Alena Žirodija („Stranac pored jezera”, „Kralj bekstva”), jedan od pet čisto francuskih filmova u ovogodišnjoj konkurenciji. Žirodi ostaje veran dijalektici između snova i stvarnosti i nečemu što se može nazvati „šokirati publiku po svaku cenu” (recimo, u sceni seksa do smrti”), uz artističko filozofiranje i gej refleksije. Neki su ovaj film nazvali skandaloznim...

Kan je na sreću juče uzburkala američka glumica i rediteljka Džodi Foster čiji je film „Money Monster” prikazan u glavnom programu van konkurencije. Fosterova je u Kan dovela i svoje glavne filmske junake – Džordža Klunija i Džuliju Roberts i tako zasenila sve druge jučerašnje i zvanične i nezvanične događaje.

U ovom dinamičnom i uzbudljivom „mejnstrim” holivudskom filmu sa velikim zvezdama, Kluni i Robertsova tumače likove voditelja televizijskog šoua o finansijama i njegovu producentkinju koji će se naći u ekstremnoj situaciji kada bankrotirani investitor silom okupira studio u živom televizijskom prenosu. Džudi Foster u Kanu izjavljuje: „Nikada nisam radila ovakav film – žanrovski, sa velikim novcem, velikim zvezdama i sa hiljadu statista na ulici ispred njujorške berze. Ne znam da li će neki od predsedničkih kandidata ovaj film koristiti kao inspiraciju za svoje debate. Svet finansija i svet tehnologija je na usnama svakog od njih, i desničara i levičara i umerenih i centra. Tema filma je danas veoma aktuelna, jasno je da naš finansijski sistem zahteva reformu.”

Marko Belokio je sa svojim dirljivim i izvrsno urađenim filmom „Slatki snovi” („Megakom” ga je otkupio za prikazivanje u Srbiji) otvorio nezavisni program „15 dana autora”, a čast da započne „Izvestan pogled”, paralelni takmičarski program zvaničnog Kana, pripala je žestokom egipatskom filmu „Sukob” Mohameda Diaba („Kairo 678”).

I kao što je svojevremeno izraelski reditelj Samuel Maoz u filmu „Liban” radnju filma smestio u skučeni prostor unutrašnjosti tenka, tako je i Diab klaustrofobičnost, zagušljivost i vrelinu „Sukoba” postigao smestivši radnju u unutrašnjost policijske marice tokom brutalnih protesta protiv novoizabranog predsednika Morsija (Muslimanska braća) na ulicama Kaira 2013. godine. U marici su se našli svi akteri sukoba, svi Egipćani koje je svakog na svoj način „oslobodila revolucija” čije su blagodeti – haos u zemlji. Uzbudljiv, brutalan i realističan film...

Od događaja izvan glavne kanske struje izdvojila bih glasove o tome kako bi se „Bregzit” (izlazak Britanije iz EU) mogao odraziti na evropsku filmsku industriju. Ukratko, nekima od najuglednijih evropskih producenata od pomisli na mogućnost „Bregzita“ diže se kosa na glavi. Uzvikuju: „To bi bio krajnje nepoželjan scenario!”

I za kraj još jedna važna kanska vest. Legendarni kineski reditelj Žang Jimou priprema svoj prvi film na engleskom jeziku i to sa američkim glumcem Metom Dejmonom koji će u „Velikom zidu” igrati uz Endija Loua i Žang Hanju!

----------------------------------------------------------------

Plakat filma „Farebik” iz 1946.
(Foto: katalog Kanskog festivala)

70 godina Fiprescija

Na 69. Kanskom festivalu u okviru programa „Kanski klasici” svečano će biti obeležena 70. godišnjica od osnivanja Međunarodne federacije filmskih kritičara– Fipresci i od prve kritičarske nagrade, koja je dodeljena 1946. godine upravo u Kanu.

Prvu Fipresci nagradu ravnopravno su podelili Dejvid Lin za „Kratki susret” i francuski autor Žorž Rukije za lirični dokumentarni film „Ferebik” o životu na selu kroz četiri godišnja doba. Predsednik tadašnjeg žirija Fipresci bio je britanski kritičar Dilis Pauel. U „Kanskim klasicima” prikazuje se restaurirana kopija „Ferebika”.

----------------------------------------------------------------

Restaurirana kopija Štiglicove „Doline mira”

Jugoslovenski film na slovenačkom jeziku iz 1956. godine – „Dolina mira” France Štiglica, jedan je od filmova koji je doživeo kompletnu restauraciju i kao takav našao se u „Kanskim klasicima”.

Ovaj partizanski film takmičio se u Kanu 1957. godine, kada je crni glumac Džin Kicmiler za ulogu progonjenog američkog pilota osvojio glumački „Zlatnu palmu”.