Grad preti usevima, raketašima malo para

Niš – Jako nevreme sa kišom i gradom oko podneva je zahvatilo područje Niša i opština Doljevac, Merošina, Gadžin Han i Aleksinac. Juče je slično bilo u pola Srbije. Iako su ovakve vremenske (ne)prilike uobičajene za ovo doba godine, u Nišavskom okrugu sa puno razloga gledaju u nebo i strahuju od grada, koji je prethodnih godina više puta nanosio katastrofalnu štetu.

Razlozi su višestruki: dosadašnji rukovaoci sistemima protivgradne odbrane u niškom kraju odbijaju da obnove ugovore o svom angažovanju, lokalne samouprave nemaju nikakva ovlašćenja u rešavanju tog problema, i sve se čeka na odluke iz Beograda, iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda ili Sektora za vanredne situacije.

Načelnik Nišavskog okruga i komandant Okružnog štaba za vanredne situacije dr Aleksandar Cvetković za „Politiku” kaže da je mnogo nepoznanica u sistemu protivgradne odbrane. On veoma ozbiljno upozorava na moguće posledice.

– Na osnovu onoga što se dogodilo u proleće 2012. godine, kada je veliko nevreme sa gradom samo u jednom danu uništilo celokupnu letinu, pričinivši štetu procenjenu čak na preko pet milijardi dinara, jasno je da se nešto mora preduzeti na boljoj organizaciji protivgradne odbrane. Najprostije rečeno, ne sme se dozvoliti da se nešto slično ponovi, jer su troškovi za nabavku raketa, održavanje odbrane od grada i nadoknade rukovaocima raketnih sistema bukvalno simbolični u odnosu na vrednost onoga što se dobija od poljoprivrede u Ponišavlju, dolinama Južne Morave ili Toplice – navodi Cvetković.

Prema njegovim rečima, hitno se mora rešiti problem sa rukovaocima sistema protivgradne odbrane, koji ne žele da obnove ugovore zbog malih nadoknada. Za rad na sistemima odbrane od grada i ispaljivanje protivgradnih raketa oni dobijaju manje od 3.500 dinara mesečno.

– Da bi opsluživali protivgradnu odbranu, oni moraju da prekinu svoj redovni posao u poljoprivredi, da ostave stoku i domaćinstva, a za to im se nudi tek nešto više od stotinak dinara dnevno. Te ljude treba razumeti – ističe naš sagovornik.

Raketa ima dovoljno, rekli su nam u Nišavskom okrugu, i za razliku od prethodnih godina tu nema problema. U ovom delu južne i jugoistočne Srbije postoji pedesetak lokacija na kojim su postavljeni sistemi za odbranu od gradonosnih oblaka i svi su ispravni.

Sve je nekada dobro funkcionisalo, i to nam je rečeno, kada su lokalne samouprave mogle nadoknadu raketašima da malo povećaju. Sada za to nemaju nikakve mogućnosti, jer im zakon ne dozvoljava.

Sve to nameće pitanje da li se u Srbiji „od drveta ne vidi šuma”, i da li će nadležni državni organi i odgovorni za brigu i zaštitu poljoprivrede jednom za svagda rešiti nimalo naivan problem. Nije teško zaključiti da su posledice mnogo veće od ulaganja u sistem za odbranu, ali i da je o problemu kasno razgovarati kada se katastrofa desi.