Američke rakete na „gotovs"

Od našeg dopisnika

Bukurešt – Uz veliku pompu i širok odjek u svetu, u mestašcu Deveselu, 180 km jugozapadno od rumunske prestonice, na domaku srpsko-rumunske granice, održana je ceremonija povodom „puštanja u rad” američke vojne baze, tačnije antiraketnog kompleksa poznatog kao deo američkog „raketnog štita” stvaranog oko Rusije. Na nekadašnjoj sovjetskoj vazduhoplovnoj bazi u Rumuniji (građenoj u periodu 1948–1953), na čijem se ulazu još može videti maketa „miga”, podignut je najmoderniji kompleks za lansiranje antibalističkih raketa. Izgradnja ovog štita koštala je oko milijardu dolara (više od polovine rumunskog vojnog budžeta). Samo 44 već postavljene rakete zavređuju 400 miliona dolara.

Oko ove i sličnih američkih baza već duže se vodi žučna polemika. U njenoj se osnovi nalazi pitanje: da li je baza ofanzivnog ili defanzivnog karaktera. Amerikanci i njihovi strateški partneri govore o „čisto” defanzivnoj ulozi, dok Moskva tvrdi suprotno – da su te baze deo jednog ofanzivnog sistema uperenog protiv Ruske Federacije. Navedeno pitanje je sačinjavalo i srž svih vatrenih govora na „mitingu” priređenom u Deveselu, na kome je glavnu reč imao ne neki američki general, već generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. Slična uveravanja da baza nije uperena protiv Rusije upravo izazivaju sumnju u njihovu iskrenost. Moskva je i nezvanično i zvanično osudila tvrdnje da baza ne ugrožava Rusiju i saopštila da će preduzeti „kontramere”. Jednu od njih je već najavilo rusko ministarstvo odbrane, da će zauzvrat duž svojih „granica sa NATO-om” smestiti tri nove divizije, sa po 10.000 vojnika u svakoj.

Rumunski ministar vojske Mihnja Motok tvrdi da je otvaranje baze u Deveselu „najveći rumunski odbrambeni projekat ostvaren poslednjih 25 godina”, da on donosi „maksimalnu bezbednost” i da se „stvari neće na tome završiti”. Zapaža se tendencija da se baza u Deveselu prikaže narodu kao, navodno, rumunska baza „od istorijskog značaja” i time zagolica nacionalni ponos. Komandant te baze, tačnije njenog spoljnog obruča, pukovnik Razvan Bratulesku izjavljuje: „U stvari, antiraketni štit u Deveselu je rumunska vojna jedinica. Ali oni koji upravljaju sa 44 postavljene rakete su Amerikanci.” „Baza je rumunska, a u okviru nje je je deo stavljen Amerikancima na raspolaganje.” Drugim rečima, pošto se obarači raketa nalaze u američkim rukama, u njihovom delu baze niko drugi nema šta da traži.

Pomenuti rumunski „komandant” baze tvrdi da je prilikom izbora mesta za postavljanje američkih raketnih postrojenja uzeto u obzir više od sto tehničkih, geografskih i vojničkih kriterijuma i da je ona tako zamišljena da čini jedan sistem sa budućom bazom u Poljskoj, velikim radarom u Turskoj, brodovima u Španiji, kao i objektima u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Holandiji.

Iako su rumunski mediji naširoko stvarali euforična osećanja kod običnih Rumuna, da su sada, kao nikada pre, „potpuno sigurni i zaštićeni”, ipak se oseća izvesna zebnja zbog činjenice da je, zbog Devesela, rumunska teritorija uvrštena u „prioritetne ruske strateške ciljeve odmazde”. Poznati rumunski stručnjak za geostrateška pitanja Dan Dungaču, koji se ubraja u malobrojne umerene i objektivne rumunske analitičare, smatra da je situacija veoma složena i da je nastupio trenutak „kada Rumunija treba da uspostavi direktan dijalog sa Moskvom, da sa njom ne razgovara preko posrednika već direktno, kao što to čine Poljska i Nemačka”.

Rumunski mediji se ozbiljno bave traženjem odgovora na činjenicu da bučnoj svetkovini u Deveselu prilikom inaugaracije američke baze nije bio prisutan vrhovni komandant rumunske vojske, predsednik Klaus Johanis. Svečanost je bila pomućena i otkazom drugog po rangu u rumunskoj državi, predsednika senata Kalina Popeskua Taričanua, da se pojavi u Deveselu. On je zamerio organizatorima skupa (rumunskoj vladi i američkoj ambasadi u Bukureštu) to što su njemu dodelili sasvim sporednu ulogu. Inače, rumunski mediji dopuštaju da im promakne i neka ocena koja ne ide u prilog Deveselu. Tako se ovde citira pomoćnik američkog državnog sekretara za kontrolu naoružavanja Frenk Rouz koji je ovih dana izjavio u Bukureštu da je Rusija napravila sličan sistem zaštite koji je veoma dobar i da NATO „nema kapacitete koji bi se mogli nositi sa ruskim sistemom”.

Citira se i osnivač instituta „Stratfor” Džordž Fridman, koji, osvrćući se na bazu u Deveselu, piše: „Antiraketna odbrana u Evropi više je politički simbol nego samo oružje. Rekao bih da ako politički simboli nešto znače onda postrojenja (u Deveselu) vrše svoju funkciju pošto je teško dati prednost vojnom cilju sistema.” Efikasnost baze u Deveselu, prema Fridmanu, „bila bi beznačajna protiv Rusije ako bi ta zemlja izvršila nuklearni napad na Evropu, pošto bi sistem bio brzo onemogućen relativno malim brojem raketa. On bi bio potpuno nerelevantan ako Rusi preduzmu masovni napad, što oni sigurno mogu da realizuju”.