Nemačku skupo košta izbeglička kriza

BERLIN – Nemačka vlada planira da potroši oko 93 milijarde evra do kraja 2020. godine na troškove u vezi sa migrantskom krizom.

Samim tim  došlo je i do povećanja zabrinutosti, posebno zbog rasta antimigrantskih pokreta, ali i mogućih posledica zbog dolaska više od milion izbeglica samo u prošloj godini, uglavnom iz Sirije i drugih ratnih zona.

Broj novih izbeglica se u ovoj godini smanjio, ponajviše zbog dogovora između EU i Turske kojim se Turcima dozvoljava bezvizni režim za putovanje u EU u zamenu za kontrolu prolaska izbeglica iz Sirije.

Foto Fonet

Nemački nedeljnik Špigl piše da je u finansijske troškove uključen i prihvat i integracija izbeglica, ali i borba protiv osnovnih uzroka odlaska izbeglica iz regiona zahvaćenih ratom.

Zvaničnici su svoje tvrdnje utemeljili na osnovu 600.000 izbeglica koje su pristigle ove godine, 400.000 koje su došle prošle i procenu da će svake naredne godine doći po još 300.000 novih izbeglica. Očekivanja su da će 55 odsto izbeglica u roku od pet godina dobiti posao.

Portparol ministarstva finansija je odbio da komentariše cifre ali je naglasio da će se nastaviti razgovori između vlada evropskih zemalja i da će se sastati ponovo 31. maja kada će raspravljati o podeli troškova izbegličke krize.

U izveštaju stoji da će 25 milijardi evra biti potrebno za naknadu nezaposlenima, rente i druge beneficije tražiocima azila do kraja 2020. godine.

Dodatnih 5.7 milijardi evra biće potrebno za kurseve jezika, ali i 4.6 milijardi evra za pomoć pri traženju posla.

Godišnji troškovi izbegličke krize dostići će 20 milijardi evra u 2020. godini dok će ove godine biti potrebno 16 milijardi, stoji u izveštaju.

Foto Fonet

Federalna vlada razmatra koliko novca Berlin treba da izdvoji.

Nemački zvaničnici se već duže vremena žale da ne mogu da se nose sa velikim prilivom izbeglica i pratećim novčanim troškovima koji će ove godine iznositi bar 21 milijarde evra. Prema proračunima, ta cifra će po godini dostići sumu od oko 30 milijardi evra, do 2020.

List navodi da se očekuje od federalne vlade da snosi polovinu troškova, ali dodaje da Federalno ministarstvo finansija smatra da Berlin već snosi mnogo više troškova u odnosu na ostale zemlje EU.