U operi se reč „opravdanje" ne upotrebljava

Prvakinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu Sanja Kerkez (48), sopran, pevala je ove sezone i u našem glavnom gradu i u Zagrebu. U Hrvatskom narodnom kazalištu završila je sezonu ulogom Violete u operi „Travijata” Đuzepea Verdija.

Rođena je u Tuzli, školovanje je započela u Sarajevu, a završila u Beogradu u klasi Biserke Cvejić. Bila je stipendista nemačke vlade i diplomac Radmile Bakočević.

Deset godina je bila i uz profesorku Oliveru Miljaković u Beču koja joj je, kako ističe, otvorila novi vokalni horizont na čemu joj je zahvalna zbog onoga što sad jeste.

Udata je za Ivana Tomaševa (56), prvaka opere (bas) Narodnog pozorišta u Beogradu. Imaju ćerku Teodoru (20), studenta glume.

Kako je došlo do saradnje s Hrvatima?

Na jednoj predstavi „Travijate” u Beogradu bio je i ambasador Hrvatske Gordan Markotić. Kad smo se upoznali kazao mi je da mu se mnogo dopada moje pevanje, pa bi voleo da me predstavi i zagrebačkoj publici. To je kazao hrvatskom dirigentu Nikši Barezi, koji me je, čim je odslušao snimke mog pevanja, pozvao u Zagreb.

Kako vam je bilo u Zagrebu?

Iz Zagreba nosim predivne utiske. U glavni grad Hrvatske sam došla 25. avgusta prošle godine. Probe su trajale do 11. septembra, a dan kasnije sam imala premijeru „Travijate” s ansamblom Hrvatskog narodnog kazališta. Potom smo, do januara, imali sedam predstava.

Šta je „kazala” tamošnja publika?

Pozorište je bilo prepuno na svim predstavama. Tražila se karta više. Zagrebačka publika je predivna. Dočekala nas je i ispratila burnim aplauzima na svakoj predstavi.

Kako ste sarađivali s vođama ansambla?

Imala sam odličnu saradnju sa svima, a posebno sa rediteljem Janusom Kicom koji ima lep način rada i ozbiljan psihološki pristup operskim pevačima. A Nikša Bareza je jedan od najboljih dirigenata u Evropi. Govori više jezika, a da ne govorim o njegovom opštem obrazovanju. U radu s njima upoznala sam pravo značenje reči disciplina. Sve mora da bude dovedeno do perfekcije. Ne sme da bude izostanaka. Reč „opravdanje” se ne upotrebljava. Svaki korak i svaki glas u predstavi moraju da budu u službi svih učesnika predstave, jer svaka mora da bude na najvišem umetničkom nivou.

Kako ste startovali?

Na premijeri sam, zbog uzbuđenja i male treme, sportski rečeno, dala pun gas – požurila sam u tempu pevanja, malo pre orkestra, ali posle jednog opominjućeg pogleda maestra Nikše Bareze spustila sam gas i treme više nije bilo. Takva sam kad za pultom imam takav autoritet.

Sem pevanja, šta je za vas opera?

Opera je danas mnogo toga. Ona je, pre svega, najkompleksnija umetnost. Ona je i modna pista i šou biznis, jer, sve to što tu može da se čuje, a i vidi, dovodi novu publiku, pa operski pevači moraju da budu i vrhunski glumci.

Kako objašnjavate to „glumci”?

Činjenicom da su najveće svetske drame napisane za najveći broj operskih dela, pa takve tekstove mora da prati i odgovarajuća gluma. Takvo shvatanje produžiće život operskoj umetnosti. Generacije koje dolaze traže u operi više događanja nego što ih sad ima. Opera, zbog muzike i pesme, ima veće mogućnosti za promenu, za nešto novo, nego što to ima drama.

Šta vam još kazuje ovo iskustvo iz Hrvatske?

Da kultura i umetnost na najbolji način spajaju ljude svih životnih opredeljenja: od politike, preko vere, izgleda, zanimanja i svih drugih obeležja.

Kad ste ušli u muziku?

Pevam od rođenja, ali ne znam tačno kad sam se definitivno opredelila za profesionalno pevanje. Znam da sam kao dete od sedam godina tražila od roditelja da budem operska pevačica, ali do perioda mutacije nisam mogla ništa posebno da učinim. S četrnaest godina sam počela da učim pevanje.

Šta obeležava Vaše pevanje...

Iskrenost. To znači da uvek dajem sve od sebe. Uvek se odužim svima, i publici i kompozitorima koji su tu muziku stvorili pre nekoliko vekova.

... a šta vaš život?

Snaga mog života su moja porodica i moji prijatelji.

A šta vam je najvažnije u muškom biću?

Inteligencija i duhovitost. Glupost me ubija. Lepotu i šarm prihvatam kao božji dar, a kulturu kao pristojnost, duhovnost, senzibilnost, emotivnost. To je ono što me opredeljuje prema prijateljima, a posebno prema partneru.

Šta vam je važno u zajednici s muškarcem?

Na prvom mestu u svakoj zajednici je iskrenost, jer tada sve ima smisla. Ako nema iskrenosti nema ni mirnog života, jer računi stižu s kamatom.

Čega se plašite?

Nisam osoba koja se plaši, jer sve čega se plašite mnogo pre može da se ostvari, ako imate loše misli. Smatram da sva iskušenja pred koja smo stavljeni moraju da nas ojačaju i stvore od nas bolje ljude.

Preterano oslanjanje na profesora nije dobro

Tokom vašeg razvoja, šta je bilo presudno?

To što sam uporno pratila svoju intuiciju. U suprotnom ne bih uspela, jer preterano oslanjanje na profesora i nije dobro. Ako vam je gospod dao talenat on vam je, verujem iz ličnog života, dao i talenat za intuiciju za vođenje svog talenta.