Zakletva na trideset jezika

Od našeg specijalnog izveštača
Linc/Mauthauzen – „Otvaraju se vrata najkrvavijeg logora – logora u Mauthauzenu. Oslobođeni zatočenici pozdravljaju sve narode sa usklikom ponovo stečene slobode. Poći ćemo zajedničkim putem, putem neotuđive slobode svih naroda, putem međusobnog poštovanja, putem saradnje na izgradnji novog, pravednog, slobodnog sveta.” Ispred centralnog spomenika u koncentracionom logoru Mauthauzen juče su ove reči čitane na više od trideset svetskih jezika. One su deo mauthauzenske zakletve koju je sastavio Međunarodni komitet logoraša, neposredno pred oslobođenje užasnog mesta smrti 5. maja 1945. godine.

Sa zastavama više od 50 zemalja sveta, nekoliko hiljada ljudi, preživelih zatočenika, njihovih potomaka, članova visokih državnih delegacija, juče je u Mauthauzenu, gde je obeležena godišnjica proboja logora, odalo poštu stradalima. Najmanje 90.000 ljudi stradalo je ovde, u jednom od najstrašnijih nacističkih logora. Robovski rad, surovi uslovi života i bespoštednost SS oficira učinili su da stopa smrtnosti bude veća od 50 odsto.

U znak sećanja na žrtve, delegacije 52 zemlje i više od trideset udruženja položile su vence na sarkofag, centralni spomenik na ozloglašenom apelplacu, gde je tokom Drugog svetskog rata vršena smotra i prebrojavanje logoraša.

Na sarkofag su vence prvo položili preživeli logoraši, a zatim i delegacija Austrije, koju je predvodio predsednik Franc Fišer. Srpskim žrtvama počast je odala zvanična delegacija Republike Srbije, na čelu s Draganom Popovićem, državnim sekretarom u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Praćeni svečanim vodom kadeta Kriminalističke policijske akademije iz Beograda, predstavnici ambasade Republike Srbije u Austriji, Udruženja zatočenika KL Mauthauzen Srbija, članovi udruženja veterana, kao i srpske dijaspore, položili su vence u Mauthauzenu u znak sećanja na svoje sunarodnike.

Ove godine ispred centralnog spomenika na apelplacu pročitana su četiri govora članova Međunarodnog komiteta Mauthauzen. Jedan od njih bio je na srpskom jeziku. Govor Tamare Ćirić, predsednice Udruženja koncentracionog logora Mauthauzen Srbije, čiji je deda Trivun Danilović bio jedan od logoraša ovog zloglasnog mesta smrti sa brojem 31470. Tamara Ćirić podsetila je da su u Mauthauzenu ispisane neke od najsramnijih stranica u istoriji čovečanstva, ali i svedočanstva o ljudskoj vrlini, koja danas, u vreme novih ratova, intervencionizma, migrantske krize, obavezuju da se zajednički borimo za život u pravednijem svetu.

Ispred spomenika jugoslovenskim žrtvama, koji se zajedno s drugim nacionalnim spomenicima nalazi van zidina centralnog logora, državni sekretar Dragan Popović rekao je da kratka reč bol najbolje opisuju sve ono što se našim precima dešavalo u Mauthauzenu, gde je stradalo najmanje 7.000 Jugoslovena, među kojima je najveći broj Srba.

– Samo zlo u najvišoj svojoj fazi u obliku fašizma može da čini ono što je činjeno u Mauthauzenu i ostalim logorima za vreme Drugog svetskog rata. I danas je na delu borba dobra i zla. Samo dan pre ove komemoracije u Mauthauzenu, slavio se fašizam u istoj ovoj Austriji. Zabrinuti smo zbog toga i mi, a nadamo se i Evropa i svet. Nadamo se da će jednom konačno razum i dobro prevladati i pobediti zlo – rekao je Popović.

Srpska delegacija odala je poštu žrtvama i u Guzenu, područnom logoru Mauthauzena. Venci su, kao i svake godine, položeni na nacionalne spomenike drugih država, Ukrajine, Slovačke, Rusije, Izraela, Španije i Grčke.

Mauthauzen, međutim, nije samo mesto stradanja iz perioda Drugog svetskog rata. Logor na ovom mestu postojao je i u vreme Prvog svetskog rata i u njemu je stradalo više hiljada srpskih vojnika i civila. Srpska delegacija odala je juče poštu i ovim žrtvama: venci su položeni na međunarodnom vojničkom groblju u Mauthauzenu, gde je sahranjeno oko 8.000 Srba i groblju u Ašahu, gde ih počiva više od 5.000.