​Izborni savezi s ograničenim rokom upotrebe

Predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić najavio je da će s predsednikom Demokratske stranke Bojanom Pajtićem razgovarati o zajedničkom nastupu na ponovljenim izborima u Beloj Palanci. Čedomira Jovanovića nije pominjao. Neki u ovome vide samo još jednu potvrdu razlaza u ČBČ koaliciji. Niko od njih se, čini se, ne uzbuđuje preterano zbog toga, jer su ujedinjeni postigli svoj glavni cilj – prelazak cenzusa. Ukoliko bi neka od ovih stranaka (najpre bi to mogao da bude Jovanovićev LDP) odlučila da uđe u vlast, volja birača bila bi izigrana, ali zakon ne bi bio prekršen.

Neki analitičari procenjuju da bi ovi postizborni transferi, odnosno kombinacije, dodatno povećali izbornu apstinenciju, jer se postavlja pitanje čemu opredeljivanje birača za neku političku grupaciju, ako će ona trajati samo do izborne noći.

Politički analitičar Dragomir Anđelković navodi da je koalicija „Čeda-Čanak-Boris” i bila formirana samo da bi prešla cenzus.

„Svrha njihovog udruživanja na kraju je potvrđena jer su uspeli da uđu u parlament, što će omogućiti da njihove partije imaju stabilno finansiranje. Ipak, reč je o partijama različitih ideoloških i partijskih orijentacija i teško je bilo očekivati da će oni ostati zajedno i posle 24. aprila”, navodi Anđelković.

Podsećanja radi, udruženi Tadić, Čeda i Čanak su na aprilskim izborima osvojili gotovo 190.000 glasova, što je za petnaestak hiljada manje nego što je savez Tadića i Čanka bez Čede osvojio na izborima pre dve godine. Čeda je, pak, u koaliciji sa BDZS i SDU dobio blizu 121.000 glasova.

Saveznici u ovoj koaliciji imali su o pojedinim bitnim političkim i državnim pitanjima i dijametralno suprotne stavove, jer Čedomir Jovanović i Nenad Čanak smatraju da je Kosovo nezavisno, dok Tadić ne deli taj stav.

Koalicija Demokratske stranke Srbije i Dveri ideološki je ujednačenija. Reč je o dve partije koje se protive ulasku Srbije u EU i zalažu se za čvršću saradnju s Rusijom. Nekadašnjem lideru i osnivaču DSS-a Vojislavu Koštunici neki najbliži partijski saradnici zamerali su što pre izbora 2014. godine nije želeo da pravi savez s Dverima. Mnogi su u toj Koštuničinoj odluci videli razlog što je DSS prešao u red vanparlamentarnih stranaka, ostavši za dlaku ispod cenzusa. Sanda Rašković-Ivić i Boško Obradović nisu ponovili njegovu grešku, a uoči ponovljenih izbora uspeli su čak i da doprinesu objedinjavanju gotovo celokupne opozicije, pa su DS i Saša Radulović pozvali i svoje birače da glasaju za njih.

Ni pre izbora nisu krili da će imati zasebne poslaničke klubove, ali to nikako nije bio signal da postoji sukob na relaciji Rašković-Ivić – Obradović.

Politički analitičar Branko Radun nema dilemu da je pravljenje svih koalicija bilo jednokratno i da su one važile do 24. aprila.

„Njihovi lideri bili su sigurni da samostalno ne bi mogli da pređu cenzus, pa su odlučili da pronađu koalicionog partnera da bi to uspeli. Istraživanja javnog mnjenja pokazivala su da oni samostalno ne bi imali više od tri odsto. Pokazalo se da je njihovo objedinjavanje taktički bilo ispravno, ali bez dugoročne strateške važnosti”, smatra Radun.

Pokazalo se i da je DS napravio dobru odluku praveći koaliciju s Novom strankom i Zajedno za Srbiju. Dobili su 10.000 glasova više nego 2014. godine. Ova izborna lista, međutim, osvojila je tri poslanička mesta manje, jer je u sadašnji saziv republičkog parlamenta ušlo više partija.

Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija ocenjuje da su aprilski izbori bili „borba za goli život” ovih stranaka. Smatra da bi trebalo da se sledi primer Poljske i da se uvede stepenasti izborni cenzus.

„Ne treba izmišljati ništa novo. Ako je reč o dvočlanoj koaliciji, cenzus bi trebalo da bude sedam odsto, tročlanoj devet odsto. Za one koji, poput radikala ili DJB, izlaze samostalno, cenzus bi trebalo da ostane pet odsto. Da je ovaj stepenasti cenzus bio na snazi, van parlamenta bi ostale koalicije SDS-LSV-LDP i DSS-Dveri”, kaže Goati.

Ovo rešenje i dalje bi omogućavalo većim strankama, poput SNS-a, da šlepuju male stranke sa sobom. Srpska napredna stranka, recimo, na ovim izborima na svojoj listi je okupila veliki broj partija, od levice, poput Pokreta socijalista, do desnice, oličene u Srpskoj narodnoj stranci Nenada Popovića.

Kad god se razgovaralo o eventualnom uvođenju dvostepenog cenzusa, protiv su bile i velike partije, što je dokaz da i njima ovi izborni savezi odgovaraju. Politički analitičari kažu da neke manje stranke, poput SDPS-a Rasima Ljajića, donose glasove u jednom delu Srbije ili, pak, vezuju deo biračkog tela za koalicije, kao što je to slučaj s PUPS-om i penzionerima.

Anđelković smatra da SNS-u sada ne smeta veliki broj partija na listi jer njihov lider Aleksandar Vučić uživa veliku popularnost. Ipak, kako kaže, u trenutku kad mu padne popularnost, da postoji stepenasti cenzus, i naprednjaci bi se zamislili pre nego što bi pozvali veliki broj partija na svoju izbornu listu.