Dometi građanskog nespokoja

Postizborna kvantaška pijaca je otvorena. Izbor robe je u skladu sa potrebama raubovanog društva i nervoznog (tehničkog) premijera: prosečno i bajato.

Odatle će Vučić ipak morati da izabere, da iz potrošenih kadrova dobije vladu koja će valjati, pre svega njemu, a drugima kako bude. Neskrivena totalitarna ćud najmoćnijeg čoveka u Srbiji relativizuje bilo kakvu ministarsku selekciju. Čovek naprosto voli da najvažnije stvari radi sam, i zbog toga je odlazeća vlada bila vrt za uzgajanje rastinja bez svojstava. Njihova je uloga uglavnom dekorativna, uz obavezu da premijeru stave na raspolaganje sav svoj preostali integritet.

Zbog toga su mnogi činovnici u ulozi ministara bili ekstremno neuspešni, ili su čak uspeli da potpuno devastiraju polje svoje tobožnje delatnosti. Dosadašnji i budući premijer zbog toga mora da menja tim, ma koliko voleo solo partiture, i već je obećao šest novih ministarskih fizionomija.

Za građane ove države, uz slabu nadu da će malo živnuti i izaći iz višegodišnjeg sirotinjskog statusa, neizbežan je i strah za ličnu bezbednost i čuvanje elementarnih ljudskih prava. Svedoci smo brutalne demonstracije moći eskadrona nasilja nad ljudima i njihovom imovinom. Takvi se odredi neizbežno dovode u vezu sa organima države ili paradržave, uz zastrašujuće osećanje da nema načina da nas zaštiti vlast koja omogućuje ambijent u kome smo svi mi laka meta mračnih, dirigovanih sila.

Mislim da premijer nije dobro odgovarao na delikatna pitanja, niti je svojom pojavom i stavom uspeo da umiri građane i obeća im ono što može, a i mora: da će maskirana jedinica određena za teror nad građanima, njihovom imovinom i pravima, uskoro biti pred očima javnosti, bez čarapa na nosevima. Kao i oni koji su ih poslali u Savamalu, ako je moguće da to kaže bez štete za svoju poziciju.

Verovatno nije moguće, inače se Vučić ne bi obraćao javnosti ezopovskim formulacijama, uz nepotrebno visok, čak preteći ton i bezbroj nejasnih stilskih figura. Ali, kad to prođe, ili se zataška, kao što verovatno hoće, sledi mučno sastavljanje tima od slabih pojedinaca. Šta će biti sa ministarstvima sile? Izgleda da postoji jasan raskorak između profesionalizma časnih policijskih operativaca, i vrha MUP-a, koji se prečesto ponašao kao čuvar interesa vladajuće grupe, ostavljajući građane same sebi.

Ministar Stefanović je nastupao u dve prividno sukobljene uloge: bio je i ministar unutrašnjih poslova i funkcioner SNS. U tom dvoglavom svojstvu pojavio se i u noći ponovnog prebrojavanja glasova – kao potpredsednik zabrinut za krađu glasova kojim je navodno oštećena njegova stranka, a kao ministar policije centar pretnje opoziciji.

Njegova preterana stranačka revnost u državnom poslu, i operetska uloga u fantazmagoričnom državnom udaru, bukvalno ga diskvalifikuju kao kandidata za istu dužnost. Pogotovo nasilje u Savamali i amaterska inertnost policije. No, navedene okolnosti mogle bi da budu i temeljni činioci opstanka N. S. na istom mestu.

Drugo (ili prvo) ministarstvo sile, već je dugo bunjište borbe oko mesta ministra vojnog. To se inače već godinama smatra lagodnom sinekurom za brojne političke avanturiste, koji o sistemu odbrane ne znaju ništa, a biraju saradnike koji znaju još manje.

Vučićev bliski prijatelj Bratislav Gašić neslavno je otišao iz ugodnog kabineta u Birčaninovoj, zbog prostačkog ispada, a pre toga je izjavljivao „da mirno spava povodom helikopterske katastrofe“. I sad je nekakav kandidat za direktora kontrole letenja, mada se izjasnio da ipak nije. Svejedno, sama ideja izaziva paniku. Pa vi sad sednite u avion.

Izvesno je da Vučić za ministra odbrane traži relativno podobnog, „mekog“ čoveka, koji u izuzetnoj vojničkoj oskudici neće vršiti pritisak na vladu. I koji će biti pristalica svake restrikcije za Vojsku Srbije i sistem odbrane, bar onoliko koliko je u tome bio revnostan Gašić (smanjenje plata, tehnološka zapuštenost, nestručno uplitanje u operativne stvari).

Govori se o Dačiću, koji je iznenada iskrsnuo kao kandidat, bacajući u senku kolegu Lazanskog. Izvesno je da bi se Lazanski kao ministar našao u procepu između svojih vrelih „istočnih“ emocija i zvanične vladine militarne politike (obećavajući flert sa Alijansom). Tako je Dačić iz više razloga ipak pogodniji materijal za oblikovanje, a inače bi mogao da bude ministar bilo čega.

Pre no što započne novi mandat, bilo bi dobro da Aleksandar Vučić konačno prestane da se ljuti na one koji drugačije misle, i da bude predsednik vlade svih građana, pogotovo onih koji nisu glasali za njega. Ali i da dokaže da niko njegov ne stoji iza brutalnog nasilja. To pre svega. Inače će strah zavladati Srbijom, ako već nije.