CERN na tragu nove čestice

Ženeva – Najmoćniji akcelerator čestica na svetu u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN u Švajcarskoj uskoro će početi da naučnicima daje mnogo više podataka nego dosad. Dok se Veliki hadronski sudarač (LHC) „zagreva”, naučnici u „Fermilabu”, glavnoj američkoj laboratoriji na polju fizike elementarnih čestica, očekuju konačne rezultate novog otkrića u Švajcarskoj – izbočine koja bi mogla da bude nova čestica. Ona ne može da se vidi golim okom, ali bi, ipak, mogla da promeni dosadašnje razumevanje fizike.

Naučnik iz „Fermilaba” Don Linkoln objasnio je da u fizici čestica „izbočina” predstavlja pojavu kada naučnici dobiju glatku krivulju podataka, koja je očekivana, a onda se vidi višak, izbočina usred krivulje, što je, kako je istakao, često indikacija da su došli do nekog otkrića.

Linkoln je jedan od stotinu naučnika u „Femilabu”, u predgrađu Čikaga, koji analiziraju podatke koje proizvodi veliki hadronski sudarač iz CERN-a.

„Od 1964. razvili smo niz teorija koje se zajednički zovu ’Standardni model’ i na osnovu njega možemo da objasnimo sve podatke koje smo prikupili. Međutim, ne možemo da objasnimo tu izbočinu”, priznao je Linkoln.

To znači da bi „izbočina” mogla da predstavlja novu česticu do sada nepoznatu naučnicima.

„Ako je promena na krivulji stvarna, to je verovatno jedno od najvećih otkrića u poslednjih pola veka”, istakao je Linkoln.

U „Fermilabu” se nalazi akcelerator „Tevatron”, nekada najbrži superprovodljivi supersudarač čestica na svetu. Iako je sada isključen, pošto ga je zasenio CERN-ov LHC, „Fermilab” je i dalje važan akter u naučnim istraživanjima.

„Mi donosimo određeni nivo tehnologije i znanja uz njihovu mašinu zato što smo započeli sa mašinom sa superprovodnikom i imamo praktična znanja”, rekao je direktor „Fermilaba” Najdžel Lokajer i dodao da je fizika čestica danas globalni poduhvat:

„Ulazimo u novu eru odnosa između CERN-a i ’Fermilaba’, odnosno Evrope i SAD, kada se naši programi fizike čestica prepliću”.

Zahvaljujući tehnološkom napretku i globalnoj saradnji, naučnici u „Fermilabu” mogu da daljinski prate i analiziraju podatke koje stvaraju sudari čestica u hadronskom sudaraču, oko 7.000 kilometara daleko.

Kada je reč o najnovijem potencijalnom otkriću, postoje dva objašnjenja, ukazao je Don Linkoln:

„Jedno glasi da je u pitanju samo slučajna statistička fluktuacija i da će nestati kada dođe više podataka. Međutim, što je daleko uzbudljivija mogućnost, ako je ’izbočina’ na krivulji stvarna, onda je to fascinantna stvar koja će redefinisati naše razumevanje sveta.”

Veliki hadronski sudarač čestica u CERN-u započinje šestomesečne sudare protona, a naučnici se nadaju da će im ti podaci pružiti odgovor na pitanje da li je „izbočina” nova čestica ili tek izbočina na putu ka boljem razumevanju standardnog modela fizike, prenosi Tanjug.