Zamenik Dilme Rusef šurovao sa CIA

Tek pošto je Dilma Rusef „institucionalnim pučem” suspendovana sa mesta predsednice, procurilo je preko „Vikiliksa” da se njen zamenik Mišel Temer u saradnji sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA) godinama dogovarao kako da njegova desničarska stranka preuzme vlast od levičarske Radničke partije Brazila.

Još u januaru 2006, sudeći po diplomatskoj depeši iz američke ambasade u Braziliji, Mišel Temer dogovarao se sa tadašnjim američkim konzulom da li je bolje da se kandiduje za predsednika ili da se, ukoliko se proceni da je narod na strani lidera Radničke partije Inasija Lula da Silve, ubaci kao njegov potpredsednik. Dugogodišnji san desnici se ostvario tek pre neki dan kada su članovi Kongresa a potom i Senata, od kojih je većina pod ozbiljnim istragama i gotovim optužnicama za korupciju, izglasali suspenziju Luline naslednice Dilme Rusef, prve žene na čelu Brazila u istoriji te zemlje. Istog dana osvanula je slika novog kabineta Mišela Temera (75), sa novim predsednikom u sredini: svi u tamnim odelima i sa kravatama, svi muškarci između 40 i 75 godina.

Ovo je prvi put otkad je posle vojne hunte uspostavljena demokratija da u vladi nema ni jedne jedine ženske ministarke i prvi put za šest godina (prvog i polovine drugog mandata Dilme Rusef) da je Brazil dobio prvu damu. Marsela Temer je kao devetnaestogodišnjakinja postala prva pratilja na takmičenju za mis Sao Paula, 43 godine je mlađa od svog muža, njen frizer je upoređuje sa nekadašnjom  princezom Monaka Grejs Keli.

Njene osobine u direktnoj su suprotnosti sa profilom Dilme Rusef. Liderka Radničke partije u ranoj mladosti bila je levičarska gerilka, preživela je najgora mučenja u zatvorima vojne hunte, ali u izveštaju policije na otpusnoj listi stoji da se Rusefova „nije pokajala”. Dilma nije udata i ima kćerku, a sve je to u pretežno katoličkom latinoameričkom svetu neoprostiv greh.

U susednoj Argentini bivša predsednica levičarski orijentisana Kristina Kiršner zvanično je optužena za korupciju, dan pošto je suspendovana Dilma Rusef. Za to vreme predsednici Čilea Mišel Bašele (65) znatno je opala popularnost zbog korupcijskog skandala u koji je izgleda umešana njena snaja, supruga njenog sina. Bašele je možda po biografiji najsličnija Dilmi Rusef. Tek što je Pinoče izvršio krvavi puč i sa vlasti smenio demokratski izabranog predsednika socijalistu Salvadora Aljendea, njen otac, general koji se nije slagao sa pučistima, stavljen je u tajni zatvor vojne hunte gde je nešto kasnije i ubijen. Mišel i njena majka su posle nekoliko meseci puštene iz zatvora i emigrirale su u Evropu. Kasnije, kada je Pinoče pao, Mišel Bašele bila je ministarka odbrane i potom predsednica.

Pre pet godina ove tri žene, Rusef, Kiršner i Bašele, spadale su u najuticajnije ličnosti Latinske Amerike.

Latinoamerički analitičari slažu se da su žene u regionu počele da dolaze na vlast zato što je ovaj kontinent propatio od terora vojnih hunti koje su sedamdesetih godina uz pomoć Vašingtona izvodile pučeve, kako bi se SAD osigurale od širenja komunizma u svom „zadnjem dvorištu”. Države su bile site militarizma, stradanja i ogromne razlike između siromašnih i ekstremno bogatih. Žene su došle zajedno sa širenjem socijalizma na kontinentu. A da li je ovo naglo optuživanje ženskih lidera za korupciju u koju su ogrezli uglavnom muški političari povezano sa tradicionalnim regionalnim predrasudama prema ženskom polu?

Argentinski politički komentator Serhio Berenštajn ističe da je kolektivni pad tri južnoameričke levičarke, uz sve ostale okolnosti,  verovatno izraz odbojnosti tradicionalno muškog političkog establišmenta prema prodoru ženskih lidera. Očigledno je, dodaju drugi, da Amerika ponovo baca šapu na kontinent i da socijalističke vlade padaju kao domine jedna za drugom. Na to ukazuju i preostali socijalisti u regionu. Evo Morales, predsednik Bolivije, nedavno je izgubio na referendumu koji je organizovao kako bi mogao da se kandiduje za treći mandat. U Venecueli je naslednik Uga Čavesa, lidera socijalizma za 21. vek, Nikolas Maduro, suočen sa ogromnim protestima zbog nestašica, inflacije i kriminala, prozvao Vašington da orkestrira puč u Brazilu. Havana se posle posete Baraka Obame zariče da neće odustati ni od jednog socijalističkog principa. Analitičari iz svih ovih država ističu da je Brazil ključna zemlja za očuvanje suvereniteta i demokratije u čitavom regionu. I da je puč protiv Dilme Rusef udar na ceo kontinent.