Kad su traktori duplo stariji od đaka

Požega – Sve je u požeškoj Poljoprivrednoj školi „Ljubo Mićić” kako ozbiljnoj ustanovi dolikuje: savremena školska zgrada, velika ekonomija, moderan dom učenika, saradnja sa vodećim našim institutima i seoskim gazdinstvima, solidni đaci, tradicija duga 60 godina. Sve, izuzev jednog: mehanizacija za učeničku praksu sasvim je dotrajala, tu su pojedine mašine od đaka duplo starije.

 Na školskoj ekonomiji, površine oko 80 hektara, uvek ima posla. Ovde su prostrani plastenici, uredno obrađene njive, parcele sa 29 vrsta pšenice u ogledu i 43 hibrida kukuruza, povrtnjaci i voćnjaci, štale pune stoke. A od mašina za rad tu je šest traktora, od kojih su četiri prilično stara, zatim klasična balirka proizvedena pre dve decenije, dotrajale kosačice, priključni uređaji.

 U školi su, kaže njen direktor Kojo Bošković, preduzeti značajni poslovi za unapređenje nastave. Ona je jedina poljoprivredna škola u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu, a upisuju je i mladi sa severa Crne Gore i istočne Bosne. Sada ima 350 đaka u 16 odeljenja, a obrazuje poljoprivredne, veterinarske, prehrambene tehničare, pekare, mesare, rukovaoce-mehaničare poljoprivredne tehnike... Dom učenika je moderan, nalik hotelu B kategorije sa sobama s kupatilom, uz obezbeđen smeštaj, ishranu, uslove za učenje, zabavne sadržaje i drugo za oko 200 đaka, po HACCP standardima je kvalitet domskih usluga.

– Na školskoj ekonomiji gajimo žitarice, povrće, jabuke, rasad za voće. Imamo i 20 muznih krava, bikove u tovu, umatičene ovce rase „sjenička pramenka”, svinje „norveški landras”, jednog konja sa sedlom i čezom, desetak košnica za pčelarenje... Sve to da se đaci nauče i ponešto proizvedemo. Tako škola ostvaruju sopstvene prihode: deo proizvoda koristimo za ishranu đaka u domu, a prodajom preostalih finansira se organizovanje stručnih ekskurzija, poseta sajmovima, nabavka udžbenika i opreme. Sarađujemo sa institutima iz Zemun Polja, Novog Sada, Čačka, u školi je dugo organizovana poljoprivredna izložba ovog kraja koja je poslednjih godina prekinuta, ali je sada obnavljamo. Svršeni đaci uglavnom razvijaju sopstvene proizvodnje u selima ili nastavljaju porodične tradicije, primenjujući savremene metode – nabraja direktor, a ne zaboravlja ni propalu mehanizaciju koja se koristi za učeničku praksu:

– Ona nam je problem. Neki od školskih traktora stariji su od 30 godina, kvare se, delovi im propadaju, to su stalni troškovi. Stara školska balirka je često u rukama mehaničara, a za novu treba pet miliona dinara koje škola nema. Prethodnih godina uspeli smo od sopstvenih prihoda da kupimo jedan traktor. Najpotrebniji su nam rolo balirka i kombajn. Tu očekujemo pomoć od ministarstava prosvete i poljoprivrede i od opštine Požega. Boljom mehanizacijom obrazovanje bi bilo primereno vremenu, a selo ovog kraja spremnije za nove tehnologije – ističe Kojo Bošković.

Obišli smo školsku ekonomiju i razgovarali sa učenicima i profesorima koje smo ovde zatekli na praksi. Nekoliko đaka druge godine, smera rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike, radili su sa starim traktorom. – Ima mu sigurno 35 godina, dotrajao je i kvari se svaki čas – kaže đak Lazar Nenadić, dok njegov drug iz razreda Slobodan Makanjić, dok pokreće traktor, dodaje: – Krenemo da oremo s njim, a odjednom se zaglavi menjač i ne može da mrdne. Desi se da ga i na njivi rasklapamo.

Upravnik školske ekonomije Ivan Dragutinović ističe da oko tih traktora mehaničar ima puno posla. – Ni druge mašine nisu bolje, a dotrajalost ometa praksu. Ali đaci su navikli, nekad ih i sami popravljaju. Da je mehanizacija novija, efikasnije bi se pripremalo zemljište, oralo, sejalo, uz manji utrošak goriva. A učenici bi učili na onome što uglavnom imaju kod svojih kuća – objašnjava Ivan.

Tako đaci uz stare balirke u školi na praksi bale ručno utovaraju na traktor, dok među njima ima i onih koji kod kuće, u modernim gazdinstvima, to rade savremenim rolo balirkama gde traktor ima hidraulični podizač koji sam podiže balu. Rekli su nam, s tim u vezi, da jedan od učenika ove škole, maturant Marko Bojović iz Krive Reke ispod Zlatibora, u svom domaćinstvu uz najsavremeniju mehanizaciju tovi bikove i ima klanicu i preradu mesa.