Bili smo deo istorije u Beogradu

Čuvena američka grupa „Toksidomun” nastupiće surta uveče u Domu omladine, u okviru svetske turneje na kojoj u celosti izvodi debi album „Half-Mute”. Ovaj art-rok sastav, jedno od najvećih imena „novog talasa” s kraja sedamdesetih godina, smatra se i pionirom multimedijalnog nastupa, jer je među prvima kreativno ukrštao video projekcije sa koncertima. Okosnicu sastava, osnovanog 1977. godine, i dalje čine Stiven Braun, Blejn L. Rejninger i Piter Prinsipl, svaki za sebe jedinstvena umetnička ličnost.

Prvi nastup u Beogradu, kako za „Politiku” priznaje Blejn, nikako ne mogu da zaborave:

– Uživali smo. A publika je imala naše butleg diskove na kojima su bile neke pesme koje nismo čuli godinama, čak i nešto što smo radili na našim solo projektima… Bili smo impresionirani! Osim toga, taj prvi koncert u Beogradu desio se odmah nakon što je Slobodan Milošević uhapšen. I sećam se ogromne energije koja je vladala u Beogradu. Bio je to istorijski trenutak, a mi smo bili tamo, kao deo tog socijalnog fenomena.

Svetska turneja, u okviru koje ponovo gostuju u Beogradu, zamišljena je kao posveta njihovom čuvenom albumu „Half-Mute”. Ta ploča iz 1980. godine izmenila je tokove popularne muzike unoseći u nju avangardne tendencije. Izvode debi album, koji i danas uživa kultni status, u celosti, i baš se dobro zabavljaju, ističe Rejninger:

– Reakcije publike su odlične. Uživamo i u tome što se sećamo kako da sviramo tu muziku ponovo posle toliko vremena. Neke od pesama sa tog albuma nalazile su se povremeno u našem repertoaru, a neke nikad nismo svirali uživo. Zato je bilo i izazovno prilagoditi ih koncertima, a kada smo počeli da ih izvodimo, shvatili smo da tu ima neke simfonijske moći.

Pevač „Toksidomuna” živeo je na toliko različitih mesta na planeti… Posle San Franciska, gde je bend osnovan, preselio se u Njujork, pa u Englesku, potom u Brisel, a već neko vreme živi u Atini. Pitamo ga da li je nemirnog duha?

– Da, to je baš interesantno. Čini mi se da je to moja karma. Ni sam ne znam to da objasnim, valjda sam pratio svoju veru. Prosto, nešto mi „iskoči” i ja to pratim gde god. A opet, to je u suprotnosti sa mojim karakterom, jer sam vrlo vezan za kuću. Volim da provodim vreme u domu, a čitav život mi je konstantno putovanje. Veoma čudna kontradikcija. U Atinu sam otišao za poslom, ali otkrio sam i druge bitne strane života. Oženio sam se, dobio sina, razveo se, ponovo oženio. Atina simbolizuje život koji nikad nisam sanjao da ću imati.

Svi članovi benda žive u različitim krajevima sveta: od Atine, preko Njujorka, do Meksiko Sitija, pa da li ta razdaljina održava bend?

– Mislim da nas zbližava, jer ne viđamo jedni druge tako često. I onda te retke trenutke kada smo zajedno više cenimo.

Pozorišne probe kao bolan proces

Svi članovi benda godinama imaju i solo projekte, a Blejn se, pored muzike za filmove i pozorište, posvetio i glumi. Nedavno je potpisao muziku, ali i glumio u novoj postavci „Majstora i Margarite” u Nacionalnom teatru u Atini, koji je režirala njegova supruga Marija Panurgija:

– Mojoj supruzi se nimalo nije dopalo da radi sa mnom. Težak sam čovek. Iako sebe smatram dobrim glumcem i radio sam više od 15 predstava sa značajnim pozorišnim rediteljima, ne uživam u tome. Volim kada predstava počne da se izvodi, ali mi veliki problem predstavljaju probe i učenje teksta. To je za mene baš bolan proces. Ali, kada to savladam, onda uživam.