Globalno zagrevanje najteže će da pogodi siromašne

Predviđanja da će klimatske promene najteže podneti siromašni nisu nova, budući da uglavnom naseljavaju tropske predele, dok bogati žive u regijama sa umerenijom klimom.

Međutim, sada su se pojavili novi dokazi koji idu u prilog tvrdnji da će globalno zagrevanje najteže pasti zemljama u razvoju, što je obrnuto proporcionalno njihovoj odgovornosti.

Naime, bogate zemlje su najveći krivci za dosadašnje emisije gasova sa efektom staklene bašte, jer su rano doživele industrijski razvoj. Tek pre dve godine Kina je po emisijama ovih gasova, na prvom mestu ugljen-dioksida, dostigla zemlje Evropske unije, posle nekoliko godina natprosečnog ekonomskog rasta, objavio je „Gardijan”.

Stanovnici siromašnih zemalja najviše mogu da izgube, jer veliki broj njih zavisi od poljoprivrede, koja će verovatno najteže biti pogođena rastom temperature i sušama, vrelim talasima i mogućom promenom obrasca padavina, što će za posledicu imati poplave, suše i snažne oluje.

Istraživanje sprovedeno na britanskom Univerzitetu Ist Anglija prvo je koje je ispitalo vezu između zbirnih emisija ugljen-dioksida i većeg broja vrelih dana.

„Neki od najsiromašnijih naroda na svetu žive u tropskim predelima, dok većina bogatih živi na srednjim geografskim širinama. Znamo da su na malim geografskim širinama manje varijacije temperature iz dana u dan u poređenju sa srednjim širinama, što znači da se signali klimatskih promena pojavljuju prilično brzo, pa će i broj vrelih dana rapidno da se uveća”, rekao je za „Gardijan” Manodž Džoši sa Fakulteta za ekologiju ovog univerziteta.

U studiji se takođe iznosi sumnja da će biti dostignut cilj zacrtan sporazumom u Parizu prošlog decembra, kojim su se potpisnice obavezale da će ograničiti rast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa. Dva stepena se smatraju prekretnicom, jer bi povećanje za više od toliko izazvalo katastrofalne posledice. I rast od dva stepena bi teško pogodio stotine miliona ljudi u najkritičnijim područjima.

Predstavnici vlada većaju ove sedmice u Bonu, prvi put posle potpisivanja sporazuma u Parizu. Za deset dana, koliko traje skup, treba da sastave detaljan plan kako sprovesti zacrtano smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Sastanak je počeo u ponedeljak, dok je za vikend američka svemirska agencija NASA saopštila uznemiravajući podatak da je april 2016. godine bio sedmi mesec zaredom koji je oborio rekord po toploti, odnosno po porastu temperature u odnosu na prosek između 1951. i 1980. godine.

Japanska meteorološka agencija saopštila je u ponedeljak da se njeni podaci podudaraju i da je april bio najtopliji mesec od 1891, od kada oni beleže temperaturu. Otopljenje je bilo najizraženije u predelu Arktika, od Sibira preko Grenlanda do Aljaske, preneo je Rojters.

Ovih dana pojavio se i izveštaj britanske humanitarne organizacije „Oksfam”, u kojem se navodi da je sporazum iz Pariza ostavio siromašne zemlje na cedilu jer ne sadrži mehanizme koji bi im garantovali finansijsku pomoć kako bi se prilagodile posledicama klimatskih promena.

„Oksfam” kritikuje zapad zbog toga što se nije obavezao na konkretna ulaganja. Britanska organizacija je u izveštaju iznela procenu da je od 100 milijardi dolara godišnje, koliko su bogate zemlje 2009. godine obećale siromašnima da bi se prilagodile posledicama i smanjile emisije ugljen-dioksida, isplaćeno tek 16 odsto.

Prema prošlonedeljnom izveštaju UN, troškovi prilagođavanja klimatskim promenama za zemlje u razvoju iznosiće 500 milijardi dolara do 2050. godine – četiri do pet puta više u odnosu na ranije procene.