Dva lika Dodika

U dve subote, Milorad Dodik je javnosti pokazao dva potpuno različita lika. Sedmog maja, na otvaranju obnovljene džamije Ferhadija u Banjaluci, turski premijer u ostavci, Ahmet Davutoglu, u svom govoru nije pozdravio Dodika, predsednika Republike Srpske, entitetske zastave nije bilo, a veličao je ideju Alije Izetbegovića o unitarnoj BiH i njegov amanet da brigu o budućnosti Bosne ostavlja Turcima. Dodik je na metar udaljenosti od Davutoglua sedeo, ali nije reagovao. Iako je bilo predviđeno da održi prigodan govor, ocenio je da kao nepozdravljeni domaćin to ne treba učiniti i nije govorio.

Samo sedam dana kasnije, na nekoliko koraka udaljenosti od Ferhadije, potpuno drugi čovjek – nabusit i jak, pun sebe, preteći raspoložen. U isto vreme, tačno u podne, opozicija u Parku Mladen Stojanović održavala je socijalne proteste protiv vlasti, a vlast je na Trgu Krajine organizovala kontramiting. Oni koji protestuju tako su nazvani izdajnicima i stranim plaćenicima, a oni koji podržavaju vlast patriotama i uzdanicom RS-a.

Kao što je bio neprimetan prilikom otvaranja džamije Ferhadija, tako je na mitingu Milorad Dodik bio grlat. Poseban momenat je višestruko ponavljanje da je Republika Srpska država. Imajući u vidu da je manje od dva posto žitelja Bosne i Hercegovine pročitalo Dejtonski ustav u kome je precizirano šta su entiteti, a šta država, osvrnuću se na istup jednog banjalučkog kolege koji je rekao: „Verovaću Dodiku da imamo državu kada na njegovom blindiranom ’mercedesu’ vidim tablice na kojima neće pisati BiH već RS, kada budem imao ličnu kartu i pasoš na kojima piše RS i kada naša zastava bude pred zgradom Ujedinjenih nacija. U čemu je razlika između govora Davutoglua i Dodika u Banjaluci? Davutoglu je, neprimereno, dao do znanja da će Turci trajno ostati u BiH. Dodik je bio prisutan i oćutao. Na mitingu u prošlu subotu Dodik je kritikovao i optuživao opoziciju, ali niko od opozicionih lidera nije bio prisutan niti je mogao reagovati. Bili su prisutni simpatizeri stranke i budžetski uposlenici dovezeni autobusima iz svih delova RS-a.

Dodik je izjavom da Srbi imaju dve države – Srbiju i Republiku Srpsku, doveo Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića u pomalo neugodnu situaciju. Kako na ovu izjavu reagovati, znajući da ne odgovara istini, a da se ne zamere Srbima sa obe strane Drine? Vučić je to delimično, elegantno izveo čestitajući narodu RS-a i svim političkim akterima na iskazanoj političkom kapacitetu i potencijalu. Ogradio se od izjava i poteza, jer politički kapacitet i potencijal ne moraju rezultovati politički korektnim i odmerenim nastupima. Međutim, do kada će Dodik rukovodstvu Srbije bacati u ruke vruć krompir?

Svi mi koji vučemo poreklo sa ovih prostora smo u istom ili sličnom položaju: rođen sam u socijalističkoj Jugoslaviji, moje dete u BiH. Otac mi je rođen u Kraljevini Jugoslaviji, njegov u Austrougarskoj, a deda u Otomanskoj imperiji. Toliko država u istoriji porodice, uz napomenu da niko od nas nije menjao mesto rođenja i boravka. I svaka generacija, osim mog deteta je ratovala. Beskrajna politička mudrost je sprečiti nove sukobe na ovim prostorima. Mogu narod ubeđivati da ih stomak vara i da nisu gladni, može iz vrha SNSD-a pre nekoliko dana biti plasirana informacija da je, otkako su oni na vlasti, životni vek stanovnika RS-a produžen sa 68 na 72 godine – narod dobro zna kako mu je.

član Udruženja novinara BiH