Itudis najbliži trofeju „Gomeljski"

Sedmom titulom košarkaša CSKA spuštena je zavesa na veoma zanimljivu evroligašku sezonu kojoj je pečat dala i Crvena zvezda koja se plasirala među osam najboljih timova i u plej-ofu eliminisana upravo od Moskovljana.

Ruski tim je uz finalistu Fenerbahče dominirao tokom čitave sezone, pa ne čudi što su „armejci” prigrabili i najveći broj individualnih priznanja. Francuski reprezentativac Nando de Kolo najkorisniji je igrač ligaškog dela (prosečan indeks poena 24,3), kao i završnog turnira u Berlinu, a pripala mu je i nagrada „Alfonso Ford”, namenjena prvom strelcu takmičenja (18,9 poena).

Američki centar Karl Hajns najbolji je defanzivac Evrolige, a Miloš Teodosić je uz De Koloa svrstan u prvu petorku, kao i Malkom Dilejni (Lokomotiva), Jan Veseli (Fenerbahče) i Janis Burusis (Laboral Kuća). Krilo Barselone Aleks Abrines preuzeo je od Bogdana Bogdanovića (Fenerbahče) zvanje “Zvezda u usponu”, a preostalo je da Evroliga objavi još ko je najbolji trener sezone.

U konkurenciji za priznanje koje nosi ime legendarnog ruskog trenera Aleksandra Gomeljeskog (preminuo 2005.), koji je četiri puta osvojio Kup šampiona (jednom sa CSKA), a sa reprezentacijom Sovjetskog saveza čak deset zlatnih medalja na kontinentalnim, svetskim šampionatima i olimpijskim igrama i 1995. uvršten u „Kuću slavnih” u Springfildu, su svi treneri ekipa u sezoni 2015/16.

Izbor je Evroliga prepustila isključivo struci (glasaju samo treneri učesnici), a velike su šanse da još jedno priznanje ode u CSKA. Dimitris Itudis (45) najverovatnije će biti deseti slavodobitnik, a samo su Željko Obradović i Etore Mesina po dva puta dobili trofej „Gomeljski”. Kuriozitet je da je jedino Duško Vujošević izabran za najboljeg, a da njegov tim nije osvojio titulu.

Itudis je dugo u trenerskim vodama, ali njegov put do zvezda i priznanja bio je dug i neuobičajen. Kao zaljubljenik u jugoslovensku košarkašku filozofiju opredelio se za školovanje u Zagrebu (1988) , gde je završio Fakultet za fizičku kulturu, a paralelno honorarisao u Mladosti, Zagrebu i „ženskoj” Lokomtivi.

Zanat je počeo da peče kod sjajnog stručnjaka Boška Pepsija Božića, ali kasniji profesionalni put praktično mu je opredelilo poznanstvo sa Željkom Obradovićem na seminaru u Holandiji (1993), koji ga je angažovao kao pomoćnika  kada je preuzeo Panatinaikos (1999).

Sa najtrofejnijim evropskim trenerom sarađivao je 13 sezona, u kojima su Atinjani osvojili 11 titula prvaka, sedam trofeja u grčkom kupu i pet Evroliga. Profesionalno druženje nadgrađeno je prijateljstvom i kumstvom, a slučajno, ili ne, Itudis je iz Obradovićeve senke izašao u njihovonm direktnom duelu na završnom turniru u Berlinu.

U emotivnom govoru odmah posle utakmice, Itudis je najlepšim rečima zahvalio nekadašnjem učitelju na trenerskoj, ali i „školi” života. Istakao je da bez saradnje sa Obradovićem, slobode koju mu je dao u radu, na treninzima i u pripremi utakmica, svakako ne bi dodirnuo zvezde, pomenuvši i srpske košarkaše od kojih je dosta naučio, pre svih, Bodiroge, Rebrače, Tomaševića…

Posebno poglavlje u Itudisovom „srbovanju” pripada Milošu Teodosiću.

Plejmejker retkog talenta i neukrotivog temperamenta u sedmom jurišu na trofej, uspeo je da ga prigrli uz pomoć trenera koji je bezgranično verovao u njega. Itudis ga je „skenirao” prvo kao najljućeg protivnika, dok je Teodosić nosio dres Olimpijakosa, a zatim upoznao i podigao do nivoa pobednika, igrača za velike utakmice (najkorisniji u finalu).

Dobitnici trofeja „Gomeljski”

2005: Pini Geršon (Makabi)

2006: Etore Mesina (CSKA)

2007: Željko Obradović (Panatinaikos)

2008: Etore Mesina (CSKA)

2009: Duško Vujošević (Partizan)

2010: Čavi Paskval (Barselona)

2011: Željko Obradović (Panatinaikos)

2012: Dušan Ivković (Olimpijakos)

2013: Jorgos Barcokas (Olimpijakos)

2014: Dejvid Blat (Makabi)

2015: Pablo Laso (Real)