Medicinska sestra napadnuta u Surčinu

Medicinska sestra Hitne pomoći dobila je nekoliko udaraca u stomak kada ju je napala prijateljica ćerke pacijenta zbog koga je lekarska ekipa na poziv stigla u Surčin.

– Pacijent zbog kojeg je pozvan broj 194 nije bio hitan slučaj, već je trebalo da bude prevezen u bolnicu. A njegova porodica je zvala našu službu i rekli su da on umire, što nije bilo tačno. Kada je ekipa došla na adresu u Partizansku ulicu u Surčinu, pojavila se prijateljica ćerke bolesnika i tri puta je sestru jako udarila nogom u stomak. To je strašno. Pitam se šta bi se dogodilo da je sestra, na primer, bila u drugom stanju? – objašnjava dr Nada Macura pi-ar Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć. Slučaj je prijavljen policiji.

Ovaj napad je još jednom pokrenuo pitanje na koji način mogu da se zaštite zdravstveni radnici od agresivnih pacijenata i članova njihove porodice, jer se iz dana u dan beleže „udari” na medicinare.

Meta nasrtanja, maltretiranja i vređanja najčešće su lekari i sestre Hitne pomoći, ali i oni u domovima zdravlja i u psihijatrijskim bolnicama. U anketi Lekarske komore Srbije, kojom je bilo obuhvaćeno oko 30 odsto lekara opšte medicine, više od polovine njih izjavilo je da su bili izloženi nekoj vrsti nasilja.

Najdrastičniji je bio slučaj u Šapcu, kada je u januaru nervozni pacijent ubio medicinsku sestru u domu zdravlja, ali je u gorkom sećanju ostao i onaj kada je bivši muž usred Klinike za neurohirurgiju KCS-a upucao nekadašnju ženu, inače medicinsku sestru.

Pre pet godina pacijent u Urgentnom centru KCS-a držačem za infuziju je udario doktorku i slomio joj nos, a zabeležena je i pretnja rodbine da će baciti bombu na lekara Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije.

Više puta su medicinari pokretali inicijativu da dobiju status službenih lica, ali do sada ti njihovi zahtevi nisu naišli na odobrenje kod nadležnih organa. Mnogo bolje od dodeljivanja statusa službenog lica, kaže dr Vesna Jovanović, direktorka Lekarske komore Srbije, jeste da se više radi na prevenciji i promovisanju boljih odnosa između pacijenata i zdravstvenih radnika.

– Treba raditi na promeni svesti ljudi jer su zdravstveni radnici često na udaru nečjeg besa. Sada se napadi na njih tretiraju kao ulične tuče, a ako zdravstveni radnik želi da tuži osobu koja ga je napala, mora da pokrene privatnu tužbu, što mnogo košta jer treba da plati i advokata i veštaka. Država treba da preuzme taj trošak – ističe dr Jovanović.

Kao jedna od mera borbe protiv nasilja nad zdravstvenim radnicima, u pojedinim zdravstvenim ustanovama uvedeni su detektori za metal, a dogovorena je i saradnja sa policijom da na poziv medicinara u roku od nekoliko minuta dođu na mesto napada.