Izbeglička kriza Rim približila Africi

„Italija je most između Evrope i Afrike. Rim ne oseća nikakvu nostalgiju prema (kolonijalnoj) prošlosti. Italija je zagledana u budućnost u kojoj Evropa na glavnog komšiju Afriku ne gleda kao na pretnju, već kao na kontinent novih mogućnosti”, tim rečima je Mateo Renci, italijanski premijer, zatvorio u sredu veče Prvu ministarsku konferenciju Italije sa Afrikom.

Ključna tema skupa u Rimu bila je stabilizacija prilika u Libiji, gde po procenama Interpola najmanje 800.000 izbeglica čeka priliku da pređe Sredozemno more do obala Lampeduze, Sicilije ili Kalabrije. Od 2010. do 2015. godine dva miliona Afrikanaca preplovilo je Mediteran i stiglo u Italiju da traži azil, podsetio je Paolo Đentiloni, šef italijanske diplomatije na afro-italijanskom sastanku.

U jeku najteže evropske izbegličke krize od Drugog svetskog rata, „apeninski most” između EU i Afrike za zvanični Rim ima novo značenje, posebno otkako je grčko-balkanska migrantska ruta odnedavno manje-više zatvorena.

Međunarodne bande krijumčara izbeglica uveliko menjaju rutu prebacivanja migranata iz Male Azije i sa Bliskog istoka ka severu Afrike, izvestio je ovih dana „Njujork tajms”.

Stop migrantima sa libijske obale prema Italiji – jedan je od gorućih spoljnopolitičkih prioriteta vlade Matea Rencija. Italija je zajedno sa SAD prošle sedmice bila glavni organizator nešto drugačijeg skupa o stabilizaciji Libije, od onog ove u sredu u Rimu.

Naime, Italija je u Beču bila jedan od glavnih zagovornika predloga za naoružavanje novopridošle vlade Libije: kabineta koji inače uživa podršku UN, ali istovremeno nema efektivnu kontrolu čak ni nad celom teritorijom grada Tripolija.

Samo dan nakon što se 25 država u Beču dogovorilo da – uprkos važećim sankcijama UN prema Libiji – ipak krenu da naoružavaju vladu Fajeza Saradža u Libiji – Italija je odustala od slanja trupa u tu severnoafričku državu.

„Pošto je italijanska vlada odbila da pošalje trupe u ratom poljuljanu Libiju radi podrške borbama protiv Islamske države, armija Nepala priprema se da na zahtev UN uputi svoj personal u Libiju”, saopštio je brigadni general armije Nepala Tara Bahadur Karki u Katmanduu.

Tajming prve italijansko-afričke ministarske konferencije je simboličan. Naime, Rim sa jedne strane upravo počinje široku kampanju za mesto nestalnog člana Saveta bezbednosti UN počev od 2017. godine. Sa druge, Italija sa žestokim interesovanjem iščekuje junski samit lidera EU na čijem je redu zvaničan predlog Rima o novom „migrantskom sporazumu” sa Afrikom.

Po tom predlogu, EU bi Africi trebalo da ponudi veoma izdašnu razvojnu i drugu pomoć (spominje se i suma od 10 milijardi evra), i razne druge podsticaje da pojačaju kontrolu sopstvenih granica, zadrže migrante južno od obala Sredozemlja, izgrade centre za registraciju i obradu potencijalnih putnika za Evropu i prihvate sve one sunarodnike koji su se neopravdano domogli teritorije „briselske familije”. Ko bi u Evropi finansirao italijanski „migrantski sporazum” za Afriku za sada nije izvesno. U međuvremenu, Berlin je već otvoreno odbacio predlog Rima da Evropska centralna banka izda namenske hartije od vrednosti u ovu svrhu.

Afrikanci su veoma pažljivo saslušali uvodnu reč italijanskog predsednika Serđa Matarele i ministra spoljnih poslova Paola Đentilonija. Zatim su se razvrstali u četiri panela kojima su rukovodili predstavnici italijanske vlade za poljoprivredu, unutrašnje poslove, prirodnu sredinu i spoljne poslove (Mario Điro).

Poruku Afrike sročili su predstavnici Nigera i Čada – dve saharske države na glavnom putu migranata iz zapadne i centralne Afrike.

„Evropa ne može naprosto da zalupi vrata migrantima a da ne uzme u obzir ogromnu štetu koju time čini afričkim familijama koje žive od rada gastarbajtera. Mnogo je mladih ljudi koji se iz pravca Nigera upućuju u Libiju i jedva čekaju da se ukrcaju na krijumčarske brodove. Treba da se borimo protiv ilegalnih migracija, ali se moraju stvoriti nove prilike za zakonite migracije, jer je njihova podrška razvoju našeg društva ogromna”, naglasio je u Rimu, Mankeur N’Daje, ministar inostranih poslova Senegala.

„Situacija u Libiji zavređuje opštu pažnju, pošto je ta zemlja na pragu da postane raj za teroriste, upozorio je Musa Faki Mahamat, šef diplomatije Čada, koji trenutno predsedava Afričkoj uniji. Evropska unija je Grčku uglavnom „ostavila na cedilu” da se sama bori sa migrantskom krizom, ocenio je ove sedmice Fransoa Krepo, specijalni izvestilac UN za ljudska prava migranata.

Italija će se verovatno boriti svim sredstvima da izbegne takvu sudbinu.