Mala beseda o našim Česima

Dovoljno je samo prošetati pogledom po pojedinim važim zdanjima podignutima po planovima njihovih arhitekata u Beogradu i uveriti se koliko su Česi zadužili našu prestonicu.

Jedan Čeh, koji je prešao Albaniju i sahranjen je u srpskoj kosturnici na ostrvu Vido – Stojan Titelbah projektovao je Novi dvor, današnje sedište predsednika republike. Kapetan Mišino zdanje i Očnu kliniku, u Ulici Džordža Vašingtona osmislio je Jan Nevole, a po planu Čeha Jana Dubove izgrađena je Opservatorija na Zvezdari. Franja Nekvasil radio je na izgradnji Železničke stanice u Beogradu i projektovao je hotel Slaviju. I reč Slavija je češkog porekla, toponim kojim označavaju mitsku sveslovensku zemlju.

– Neki poznati Česi dobili su svoju ulicu u Beogradu: Masarikova, Jana Husa, Tiršova (po dr filozofije i osnivaču Sokolskog pokreta), Šafarikova, Hašekova, Švejkova i druge, a udruženje „Češka beseda” iz Beograda predložiće da neke ulice ponesu ime po Kunderi, Jari Ribnikar, preduzetniku Tomažu Bati, čije se cipele „Bata” prodaju u Srbiji – kaže Milan First, predsednik udruženja „Češka beseda” koje čuva sećanje na svoje pretke, organizuju večeri čeških filmova, predavanja, objavljuju knjige.

O ovom društvu govori nam i njihov počasni predsednik Vuk Petrović, autor knjige „O Česima i njihovim potomcima u Srbiji, južno od Save i Dunava”. Izdavač je, naravno, ovo društvo, čije je sedište u Svetozara Markovića 79. Tu će 26. maja (18 č.) profesor Jaromir Linda održati predavanje „Znameniti Česi u Požarevcu”.

 – Česi su počeli da dolaze u Srbiju južno od Save i Dunava posle 1848. godine. U početku su to bile zanatlije koje su nalazile poslove u mlinarstvu, građevini, rudarstvu, pivarama, šećeranama i dosta dobro su se snašli u našoj zemlji. Lepo su zarađivali, većina ih je prešla u pravoslavlje i sada u društvu imamo i Čehe koji su glasniji srpski nacionalisti od Srba – kaže Vuk Petrović.

Vrlo rano, 1869. godine, osnovali su i svoje društvo koje su nazvali Lumir gde su imali biblioteku, pozorište lutaka, muzičku, pozorišnu i folklornu sekciju....

– Po izbijanju Prvog svetskog rata, najveći broj Čeha bio je mobilisan u srpsku vojsku, a društvo je organizovalo pomoć češkim i slovačkim vojnicima koji su dezertirali iz austrougarske vojske. U 20. veku u Srbiju dolaze češki intelektualci, arhitekte, lekari, naročito muzičari. Na zapadnom Vračaru je 1923, uz prisustvo kraljevog izaslanika, otvoreno i češko odeljenje pri srpskoj školi, (njihov đak bila je 1946. i Madlen Olbrajt, čiji je otac bio diplomata u Čehoslovačkoj ambasadi) – ispričao nam je Petrović.

Društvo 1928. dobija naziv Češki dom i postaje značajan centar okupljanja Srba i Čeha u Beogradu, gde je osim druženja bilo i balova i maskenbala. Kad je Čehoslovačka okupirana, društvo je primalo izbeglice iz ove zemlje, a kada su Nemci ušli u Beograd, članovi društva su dan i noć palili dokumentaciju da ne bi pala Nemcima u ruke, koji će Češki dom pretvoriti u nemačku školu. Po oslobođenju Beograda, obnavlja se rad društva i češke škole koja od 1948. nosi ime Jana Žiške.

U Srbiji, inače, živi 1.800 Čeha, a Češki nacionalni savet i Češka matica imaju sedište u Beloj Crkvi gde živi najveći broj pripadnika ove manjine. Od znamenitih Čeha, Petrović pominje generala Franju Zaha koji je, prvo sam, a kasnije sa Ilijom Garašaninom, izradio prvi srpski nacionalni program, čuveno Načertanije. Bio je general srpske vojske; na njegovu inicijativu osnovana je Vojna akademija u Beogradu, a ulica na Zvezdari nosi njegovo ime. Ulica na Čuburi, pak, nazvana je po miljenici beogradske publike Čehinji Veli Nigrinovoj koja je u našem nacionalnom teatru odigrala brojne zapažene uloge i odlikovana je Ordenom Svetog Save.

– Jedan od prvih čeških lekara na službovanju u Srbiji, Jovan Mašin, koji je medicinu završio u Beču, bio je dvorski lekar kneza Mihaila Obrenovića i jedan od osnivača Srpskog lekarskog društva. Od čeških muzičara treba spomenuti pijanistu Emila Hajeka, sopran Zdenku Zikovu – solistu u Bečkoj i Beogradskoj operi, kompozitora Jovana Frajta koji je imao prodavnicu notnih izdanja, a u beogradskim bioskopima svirao je prateću muziku za neme filmove – priča Vuk Petrović.

Naš sagovornik ne propušta da pomene ni Zdenku Živković, rođenu Kortusovu, jednu od najznamenitijih Čehinja u Srbiji posle Drugog svetskog rata, koja je radila u Galeriji fresaka. Bila je učenica slavnih francuskih umetnika kopiranja fresaka i restauracije, čime se bavila u Pećkoj patrijaršiji, Dečanima, Gračanici, Bogorodici Ljeviškoj, Sopoćanima, Kaleniću, Manasiji i Ravanici.

Čuli smo i da je želja naših sagovornika da prostor nekadašnjeg Češkog doma jednog dana izraste u Češki kulturni centar, gde će razvijati svoje aktivnosti i biti mesto susreta. Povod za to može da bude i stogodišnjica srpsko-čeških diplomatskih odnosa koja će biti obeležena 2018. godine.