Zemlja „dobila" kiseonik pre 2,33 milijarde godina

Prvi značajni, nepovratni priliv kiseonika u Zemljinu atmosferu dogodio se pre skoro 2,33 milijarde godina, što je, naposletku, dovelo do nastanka višećelijskog života. Naučnici su tek nedavno uspeli da marginu greške na tako velikom broju svedu na „svega” plus-minus sedam miliona godina.

Na taj način, kako je navedeno u istraživanju stručnjaka američkog Instituta za tehnologiju Masačusets (MIT), koji je objavljen u naučnom magazinu „Sajens”, smanjena je dosadašnja margina greške koja je iznosila između deset miliona i više stotina miliona godina.

Do otkrića su došli analiziranjem sedimentnih jezgra i određivanjem glavnog prelaza u obrascu maseno nezavisne frakcije izotopa sumpora (S-MIF), preneo je Tanjug.

Iako danas 21 odsto Zemljine atmosfere čini kiseonik, taj gas nije oduvek bio dovoljan da bi ga koristila živa bića, štaviše, tokom prve dve milijarde istorije Zemlje nije ga bilo u dovoljnim količinama.

Istraživači su utvrdili da je porast kiseonika u atmosferi, iako veoma mali, trajao od milion do deset miliona godina, a zatim izazvao čitav niz događaja koji su na kraju rezultirali nastankom višećelijskog života.

„To je bio početak dugog perioda koji je kulminirao stvaranjem kompleksnog života. Bilo je potrebno, grubo rečeno, oko 1,7 milijardi godina da evoluiraju životinje slične onim koje danas poznajemo”, rekao je Rodžer Samons, profesor Odeljenja za zemaljsko, atmosfersko i planetarno istraživanje MIT-a.

Naučnici su uglavnom saglasni da je kiseonik nastajao u okeanima kao nusprodukt cijanobakterijske fotosinteze pre tri milijarde godina, i da ga u atmosferi nije bilo jer su ga u tome sprečavali gladni mikrobi ili gvožđe.

„Možda je i ranije bilo privremenih ispuštanja kiseonika u atmosferu, ali njihovo obilje i trajanje trenutno ne mogu da se izmere”, ocenio je Samons koji je objasnio da se sve to promenilo „Velikom oksidacijom”.

Kako je istakao, preciznije određenje početka takozvane Velike oksidacije moglo bi stručnjacima da otkriju uzroke i mehanizme tog važnog događaja za živi svet na Zemlji.

Samonsov tim bi želeo da istraži i hipotezu da li postoji veza između „nagle i brze” pojave kiseonika sa ledenim dobom u neoproterozoiku (geološki period koji je počeo pre milijardu godina, a završio pre 541 milion godina) koje je bilo toliko oštro da su se Zemljini okeani u potpunosti zaledili (teorija Zemlja kao snežna grudva).