Orban: Iz Klintona progovara Soros

Pri­med­ba biv­šeg ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Bi­la Klin­to­na, ko­ju je pr­o­šle ne­de­lje iz­neo u pred­sed­nič­koj kam­pa­nji svo­je su­pru­ge Hi­la­ri, da je u Polj­skoj i Ma­đar­skoj de­mo­kra­ti­ja po­sta­la „pre­vi­še pr­o­ble­ma­tič­na”, iza­zi­va sve že­šće od­go­vo­re i bunt li­de­ra ovih dve­ju dr­ža­va. Ta­ko je su­kob ko­ji Bu­dim­pe­šta i Var­ša­va već du­že vre­me ima­ju sa Bri­se­lom do­bio no­vi pod­sti­caj ne­pri­me­re­nim ko­men­ta­ri­ma s dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka. Pre­mi­jer Vik­tor Orban ju­če je re­kao da i Ma­đa­ri i Po­lja­ci za­slu­žu­ju vi­še po­što­va­nja od biv­ših i sa­da­šnjih čel­ni­ka SAD. U Klin­to­no­vom go­vo­ru u Nju Džer­si­ju, ko­jim je po­dr­žao pred­sed­nič­ku kam­pa­nju su­pru­ge Hi­la­ri, bi­lo je za­i­sta sve­ga: od to­ga da u te dve is­toč­no­e­vrop­ske ze­mlje ne bi bi­lo slo­bo­de i de­mo­kra­ti­je da SAD ni­su po­be­di­le u hlad­nom ra­tu, da su Polj­ska i Ma­đar­ska sa­da shva­ti­le da je ta de­mo­kra­ti­ja „pre­vi­še pr­o­ble­ma­tič­na” i raz­vi­le sklo­nost ka auto­ri­ta­ri­zmu sa­mo za­to što je ame­rič­ki uti­caj na unu­tra­šnju po­li­ti­ku tih ze­ma­lja ne­stao. Biv­ši ame­rič­ki pred­sed­nik je ta­ko­đe re­kao da Bu­dim­pe­šta i Var­ša­va že­le „dik­ta­tu­ru po­put Pu­ti­no­ve”.

U od­go­vo­ru na ove Klin­to­no­ve sta­vo­ve ma­đar­ski pre­mi­jer je in­si­sti­rao da ne­ga­tiv­ni ko­men­ta­ri ko­je o Ma­đar­skoj, Polj­skoj i cen­tral­noj Evro­pi uop­šte, ko­ji se sa­mo mno­že od po­čet­ka mi­grant­ske kri­ze, ni­su sa­mo je­zič­ke oma­ške. Orban je re­kao da „iza li­de­ra De­mo­krat­ske stran­ke mo­ra­mo pre­po­zna­ti lik Džor­dža So­ro­sa: usta su Klin­to­no­va, glas je So­ro­sov”. Na zva­nič­nom saj­tu pre­mi­je­ra, u tek­stu ko­ji pre­no­si ak­cen­te iz nje­go­vog in­ter­vjua ma­đar­skom ra­di­ju, na­ve­de­no je da je So­ros „in­ve­sti­tor, ak­ti­vi­sta i po­li­tič­ki do­na­tor ko­ji je pr­o­gla­sio da naj­ma­nje je­dan mi­li­on mu­sli­ma­na tre­ba go­di­šnje da se pu­sti u Evro­pu”. Orban je is­ta­kao da je Ma­đar­ska pre­pre­ka tom ame­rič­kom pla­nu či­ji je in­spi­ra­tor So­ros, i da on „ne­će bi­ti pri­me­njen sve dok Ma­đar­ska ima vla­du ko­ja bri­ne o na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma”. Pri to­me je do­dao da je sna­ga ma­đar­ske opo­zi­ci­je ne­znat­na i da­le­ko sla­bi­ja od po­li­tič­kog uti­ca­ja orga­ni­za­ci­ja ko­je fi­nan­si­ra So­ros i ko­je či­ne „moć­nu za­le­đi­nu”.

Ma­đar­ski pre­mi­jer, ko­ga je pred­sed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ker, po­ma­lo u ša­li, pr­o­šlog le­ta na jed­nom sku­pu na­zvao dik­ta­to­rom, po­dr­žao je od­go­vor Ja­ro­sla­va Ka­činj­skog, pred­sed­ni­ka polj­ske vla­da­ju­će Stran­ke pra­va i prav­de, ko­ji je pre tri da­na od­go­vo­rio Bi­lu Klin­to­nu da bi po­vo­dom sta­va o Polj­skoj i Ma­đar­skoj tre­ba­lo da po­tra­ži me­di­cin­sku po­moć. „Ako ne­ko ka­že da u Polj­skoj ne­ma de­mo­kra­ti­je, to zna­či da nje­go­vo sta­nje zah­te­va me­di­cin­sko is­pi­ti­va­nje”, re­kao je Ka­činj­ski, a pre­neo Tas. On je do­dao da su me­di­ji i raz­li­či­ti fak­to­ri u sve­tu iza­zva­li si­tu­a­ci­ju ogrom­nog ne­ra­zu­me­va­nja. „Mo­žda to uti­če na svest biv­šeg pred­sed­ni­ka SAD. U su­prot­nom, to ne mo­gu da ob­ja­snim”, za­klju­čio je Ka­činj­ski.

Su­ko­bi Polj­ske sa Evrop­skom ko­mi­si­jom po­no­vo su eska­li­ra­li, a ju­če je polj­ska pre­mi­jer­ka Be­a­ta Šil­do re­kla u polj­skom par­la­men­tu da je Polj­ska su­ve­re­na dr­ža­va i da „ni­ka­da ne­će po­pu­sti­ti pred bi­lo ka­kvim ul­ti­ma­tu­mi­ma”. Ko­men­tar se od­no­sio na is­tra­gu iz­vr­šnog te­la EU ko­je bi tre­ba­lo da usta­no­vi da li je zva­nič­na Var­ša­va kr­ši­la za­ko­ne. Kri­tič­ki iz­ve­štaj bi tre­ba­lo da bu­de po­slat u po­ne­de­ljak, iz­u­zev ako se si­tu­a­ci­ja ne po­pra­vi i Polj­ska ne uči­ni vi­dljiv na­pre­dak, na­veo je ju­če Roj­ters.

„Ja sam pre­mi­jer polj­ske vla­de i mi­šlje­nje mo­jih su­na­rod­ni­ka je­ste i uvek će bi­ti naj­va­žni­je. Ja sam Evro­plja­nin, ali pre sve­ga sam Po­ljak”, re­kla je Šil­do ju­če u par­la­men­tu. Stran­ka ko­joj pri­pa­da je evro­skep­tič­na i od­mah po iz­bo­ru no­ve vla­de (ok­to­bar pr­o­šle go­di­ne), ali i ne­što ra­ni­je ka­da je iza­bran polj­ski pred­sed­nik And­žej Du­da, po­če­li su po­li­tič­ki su­ko­bi na li­ni­ji Var­ša­va–Bri­sel zbog od­no­sa polj­ske vla­sti pre­ma me­di­ji­ma, pr­o­me­na­ma u za­ko­no­dav­stvu i jav­noj upra­vi.

Isto­ri­ja su­ko­ba Orba­no­ve vla­de sa Bri­se­lom je ne­što du­ža, a nje­go­va ne­po­slu­šnost da­ti­ra još mno­go pre mi­grant­ske kri­ze i ne­pri­sta­ja­nja dr­ža­va Vi­še­grad­ske če­tvor­ke, Ma­đar­ske, Polj­ske, Slo­vač­ke i Če­ške, da im bri­sel­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja na­me­će kvo­te ko­li­ko su mi­gra­na­ta oba­ve­zne da pri­me. Orban je imao ve­li­ke pr­o­ble­me sa Bri­se­lom zbog spo­ra­zu­ma sa Ru­si­jom o odr­ža­va­nju nu­kle­ar­nih re­ak­to­ra i pr­o­ši­re­nja elek­tra­ne, ali je ja­sno re­kao da ne­će do­zvo­li­ti da bu­du­ći Tran­sa­tlant­ski spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vi­ni do­bi­je su­pre­ma­ci­ju nad do­ma­ćim za­ko­no­dav­stvom, uveo je vi­so­ke po­re­ze ino­stra­nim ban­ka­ma i uči­nio mno­go vi­še po­te­za da za­šti­ti na­ci­o­nal­ne in­te­re­se ne­go što je pri­hva­tlji­vo Bri­se­lu.