Mali i Vesić najagilniji u kampanji

Broj promotivnih aktivnosti funkcionera u izbornoj kampanji gotovo tri puta je veći (195 procenata) u odnosu na isti vremenski period prošle godine. Tokom šest nedelja 2015. bilo je 148, a tokom šest nedelja ove godine – 436 promotivnih aktivnosti.

Reč je o aktivnostima 28 funkcionera koje je pratila Transparentnost Srbije u okviru monitoringa protekle izborne kampanje. Zlatko Minić iz TS ističe da su se te aktivnosti u periodu od tri nedelje posle izbora znatno smanjile – na 50. Kod jednog broja funkcionera to smanjenje je bilo čak od 80 do 100 odsto.

„Najveće smanjenje posle izbora je kod pokrajinskih funkcionera, pa i ministarke Snežane Bogosavljević-Bošković. Jedini koji je zadržao nivo aktivnosti posle izbora je ministar Aleksandar Vulin, koji nastavlja i dalje istim tempom”, rekao je Minić.

Najviše promotivnih aktivnosti u 39 dana kampanje i tri dana posle kampanje imali su najviši funkcioneri Beograda, iako gradski izbori nisu bili raspisani: gradonačelnik Siniša Mali – 62 i gradski menadžer Goran Vesić – 60. Pritom, primetio je Minić, nigde nisu bili zajedno. U istom periodu prošle godine oni su imali 18, odnosno 17 promotivnih aktivnosti.

On je naveo i da je primećeno da za nekoliko funkcionera (Vučić, Mihajlović, Udovičić i naročito Vulin, kao i Mali i Vesić) kampanja praktično nije prestajala od 2014. godine. Kao pozitivan primer Minić je istakao to što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić bio veoma pasivan (imao je samo jednu promotivnu aktivnost), kao i pre dve godine.

Veliki broj promotivnih aktivnosti imali su i Vulin – 38, predsednik opštine Zemun Dejan Matić – 32, ministarka Snežana Bogosavljević-Bošković – 23 i, po dvadeset, premijer Aleksandar Vučić i ministri Zorana Mihajlović i Vanja Udovičić. Najveći procentualni rast broja promotivnih aktivnosti beleži Miroslav Vasin (11, u odnosu na jednu u istom periodu prošle godine), jer je u ovoj kampanji promovisan kao kandidat DS-a za pokrajinskog premijera i intenzivirao je funkcionersku kampanju.

Počev od 2012. godine, TS prati i tzv. „funkcionersku kampanju”, to jest aktivnosti javnih funkcionera u predizbornom periodu koje se predstavljaju kao njihov „redovan rad”, a u stvari su deo političke promocije. O ovim aktivnostima mediji izveštavaju u informativnom programu, van blokova namenjenih za stranačku promociju. Ovaj oblik izborne propagande nije obuhvaćen propisima koji uređuju pristup učesnika izbora medijima (npr. ravnomerno predstavljanje izbornih lista).

Pod promotivnim aktivnostima funkcionera misli se na posete firmama, bolnicama, sudovima, otvaranje fabrika, gradilišta, sajmova, potpisivanje ugovora i memoranduma o izgradnji i ulaganju, stipendiranju, razgovori sa građanima, radnicima... U predizbornom periodu ne mora da se „zaustavi život”, ali nema ni zakonske obaveze ni realne potrebe da svaki asfaltirani kilometar, okrečenu fasadu, semafor ili položeni kamen temeljac, svečano otvaraju aktuelni funkcioneri, ukazuju u TS.

Pošto zakonski nema tretman predizborne propagande, pojavljivanje državno-stranačkih lidera u informativnom programu ne ulazi ni u prikaz troškova izborne kampanje niti podleže kontroli finansijskih izveštaja političkih subjekata. S druge strane, takva promocija nesumnjivo vredi znatno više nego otvorena propaganda, kako zbog toga što se plasira u kontekstu „objektivnog izveštavanja”, tako i zbog činjenice da je gledanost informativnog programa daleko veća nego gledanost reklama, smatraju u TS.