NATO i Rusija zveckaju raketama

Na dva koloseka: Odnosi  Zapada  i Rusije, od okončanja hladnog rata, nikada nisu bili na nižim granama. Međusobne političke optužbe, pretnje, zveckanje oružjem, vojni incidenti, sankcije i kontrasankcije, medijski rat ... samo su najvidljiviji oblici sukoba i nesporazuma dva tabora.

Ova mračna spirala kao d nema kraja – nijedna od strana ne pokazuje nameru da ustukne ili popusti. Naprotiv, stvari se zaoštravaju što se  najozbiljnije prelama na Evropu. Nad stari kontinent nadvile su se senke mračne prošlosti i sve se češće čuje vapaj – samo da rata ne bude.

Od izbijanja ukrajinske krize i pripajanja Krima Rusiji Zapad – tačnije NATO – pokušava da pronađe prave odgovore na „sve veću rusku opasnost”.  Prekinuti su kontakti s Moskvom, svaki čas se organizuju manevri u blizini zapadnih granica Rusije, istočnoevropske članice Alijanse dobijaju najmodernije oružje, zapadni političari vatreno obećavaju baltičkim državama, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj zaštitu.

U tom cilju već je smišljena i operacija „Vrh koplja” koja predviđa formiranje trupa za hitnu intervenciju  - oko pet hiljada vojnika – sposobnih da se u najkraćem roku pojave  na teritoriji Srednje Evrope. Očekuje se da ovaj plan na predstojećem samitu NATO u Varšavi dobije konačno „zeleno svetlo” dok bi trupe postale operativne 2017. godine.

„Vrh koplja” je deo strategije NATO za odnose sa Rusijom koji bi jednom rečju mogao da se definiše kao – odvraćanje Moskve od neke vojne akcije. Istočnoevropskim članicama NATO to nije dovoljno i stalno insistiraju da Alijansa pojača svoje vojno prisustvo na njihovoj teritoriji. I ove molbe biće delimično uslišene. NATO će poslati u region četiri nova bataljona (svaki sa 300 do 100 vojnika). Nemački bataljon bio bi stacioniran u Litvaniji, britanski u Letoniji, američki u Estoniji. Sa Poljskom su pregovori o stacioniranju četvrtog bataljona trenutno u zastoju.

U vreme idiličnih odnosa Rusije i NATO, krajem prošlog veka, Alijansa i Moskva potpisale su sporazum koji zabranjuje zapadnom savezu da razmešta dodatne trupe na istoku Evrope. Ovaj sporazum biće sada elegantno

zaobiđen formulacijom da će četiri dodatna bataljona biti stalno u rotaciji čime bi se zaobišao sporazum sa Rusijom iz 1997.

I dok vojni stratezi planiraju novo stezanje obruča oko Rusije i diplomate rade svoj posao. Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg je najavljujući formiranje novih trupa za odvraćanje (zastrašivanje) Rusije objasnio da je to zapravo deo nove strategije Alijanse u odnosima s Rusijom – politike na dva koloseka. Na jednom glavnu reč imaju generali a na drugom političari i diplomate koji treba da obnove dijalog s Moskvom. Stoltenberg je tom prilikom najavio i novi sastanak Saveta NATO – Rusija, nekoliko dana uoči julsko samita Alijanse u glavnom gradu Varšave.

Odgovor Moskve na ove Stoltenbergove reči stigao je iznenađujuće brzo. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov hladno je poručio generalnom sekretaru NATO: „Bolje bi bilo da si pružio ruku prema telefonu i pozvao Moskvu  pre nego što si dohvatio mikrofon”.

Američki štit i ruski odgovor: Da smo svedoci daljeg gomilanja oružja u Evropi potvrđuje i otvaranje rumunskog dela američkog raketnog štita na istoku starog kontinenta. „Srce” ovog oružanog sistema smešteno je – gle ironije – u bivšoj sovjetskoj bazi u Rumuniji – u „štit” je uloženo oko 800 miliona dolara a komanda je američkoj vojnoj bazi u Ramštajnu (Nemačka).

Prema američkom planu antiraketni štit imaće i drugi deo koji će biti postavljen u Poljskoj 2018. godine.

SAD su plan o raketnom štitu na istoku Evrope osmislile još 2001, godine kao odgovor na opasnost koja dolazi od Sirije i Iraka i njihovih raketa. Moskva je od početka tvrdila da jer cela priča besmislena jer nijedna od ove dve države nema raketni potencijal sposoban da ugrozi Evropu, i da je glavni cilj zapravo Rusija.

To je ponovio i ruski predsednik Vladimir Putin posle pompezne svečanosti u Rumuniji gde je ovaj deo „štita” štavljen u funkciju.

„To je previ korak SAD ka narušavanju vojne ravnoteže. Rusija će sa svoje strane učini sve da postojeći balans snaga očuva”, izjavio je Vladimir Putin.

Već se i uočavaju mogući ruski vojni potezi kao odgovor na postavljanje američkog raketnog štita na istoku Evrope: stacioniranje raketa „iskander” na teritoriji Kalinjingrada, slanje „nevidljivih”  vozova naoružanih balističkim raketama na zapadne granice Rusije, ubrzana modernizacija nuklearne trijade (kopnene, pomorske i vazdušne snage opremljene atomskim oružjem), proizvodnja novih balističkih raketa, opremanje armije najmodernijim sistemima antiraketne odbrane kao što su S-400 i S-500 ...

Zvanično niko ne želi da kaže kako je na delu nova trka u naoružavanju. Činjenica je, međutim, da je oružja u Evropi i na njenim granicama sve više, da je ono sve modernije i ubitačnije. Neke razlike ipak ima: nekada se zveckalo puškama, danas raketama.