Austrija pleše udesno

Austrijanci će danas, po drugi put u minule četiri nedelje, izići na birališta i izabrati novog predsednika države. Rivali u drugom izbornom krugu su kandidat nacionalističko-populističke Slobodarske stranke Norbert Hofer i nezavisni kandidat Aleksander van der Belen, podržan od stranke Zelenih, a (ne)očekivani rezultat bi mogao da se ispostavi kao sudbonosan po Drugu republiku, kako se zvanično naziva Austrija od svršetka Drugog svetskog rata. Ne samo da po prvi put od 1945. godine novi predsednik države neće poteći iz okruženja jedne od dve velike stranke - iz redova socijaldemokrata ili iz okruženja narodnjaka - već će na čelo države stati političar koji se deklariše kao protivnik dalekosežnijih evrointegracija. Desničar Norbert Hofer otvoreno se zalaže za novo definisanje Evropske unije kao „Zajednice otadžbinskih država”, što bi u kontekstu značilo da se nadležnosti Brisela svedu na minimum, a interesi pojedinačnih nacija stave u prvi plan. Sa druge strane, i pod pritiskom svog predsedničkog rivala, Aleksander van der Belen je tek minulog petka izjavio da evrointegracije ne smeju da premaše nivo Švajcarske konfederacije, što će reći, da bi članicama (EU) trebalo dati daleko šire slobode samoodlučivanja nego što je sada slučaj i što je, u još većoj meri, zacrtano kao budući cilj Unije.

Desničar i ultranacionalista Norbert Hofer, međutim, otišao je još korak dalje. U toku izborne kampanje neumorno je ponavljao da će se kao predsednik Austrije zalagati za „povratak nemačkim korenima nacije”, uključujući i novo crtanje granica u Evropi: Hofer je doveo u pitanje pripadnost Južnog Tirola Italiji, na primer. Zalaže se za referendum među tamošnjim stanovništvom kojim bi se deklarisalo otcepljenje od Italije, odnosno pripajanje pokrajine Austriji. (Južni Tirol je posle kapitulacije Austrougarske u Prvom svetskom ratu 1918. godine  pripojen Italiji, a devedesetih godina prošlog veka dobio je „najširu” autonomiju, s obzirom da austrijsko stanovništvo ima bezmalo dvotrećinsku većinu.)  


Aleksander van der Belen (Foto Rojters)

O ozbiljnosti situacije svedoči i jučerašnja izjava predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera koji se usredsredio na mogućnost eventualne pobede Hofera: „Austrijanci ovo možda neće želeti da čuju, ali sa populistima krajnje desnice neće biti debate, ni dijaloga”, izjavio je Junker u intervjuu pariskom dnevniku „Mond” i dodao: „Te (Slobodare) jednostavno ne volim“. Položaj i tradicija predsednikovanja u Austriji, ipak, ne uključuju aktivnu ulogu šefa države u političkom odlučivanju. Predsednik je neka vrsta vrhovnog kontrolora, ili „prvi notar nacije”, kako Austrijanci u žargonu primećuju. Međutim, Ustavno pravo daje predsednicima države daleko veća ovlašćenja, nego što su do sada ikada u praksi iskorišćena. Tako gledano, na eventualni, današnji izbor Norberta Hofera kao predsednika države gleda se kao na početak nove epohe - takozvane Plave republike.

Šta se pod tim pojmom podrazumeva? Detaljnija pojašnjenja su sadržana u takozvanom plavom katalogu Slobodarske stranke koja se zalaže za re-germanizaciju Austrije, počev od preinačavanja nastavnih programa u školama koje podseća na epohu vladavine nacionalsocijalista: Deci u školama bi trebalo predavati sve u skladu sa nemačkom kulturom, strane izvore bi trebalo marginalizovati. U smislu jačanja „zdravog duha nacije” trebalo bi opozvati zakone kojima je pre nekoliko godina data sloboda opredeljenja homoseksualcima. Zakoni o proporcionalnoj zastupljenosti žena i muškaraca u poslovnom i javnom životu bi trebalo da budu podvrgnuti reviziji, uključujući tu i anuliranje pomena „kćeri” u nacionalnoj himni - trebalo bi da se peva - otadžbina si velikih sinova...

Naravno, u najavama programa oba kandidata, a posebno Hofera, nije izostavljeno pitanje stranaca i njihove prinudne integracije, ili, u gorem slučaju, proterivanja iz zemlje. Dok se Aleksander van der Belen zalaže za proterivanje stranaca koji su dovedeni u vezu sa kriminalom, Norbert Hofer deklariše svoj program kao „minus-migraciju”, što je lepša reč za proterivanje. Pritom, istini na volju, izuzima Srbe, bar one sa austrijskim pasošem. Glasovi oko 150.000 hiljada Srba koji su primili austrijsko državljanstvo - oko 80.000 iz Srbije i još 70-tak hiljada iz drugih republika koji su se izjasnili kao Srbi - moglo bi da donesu prevagu na predsedničkim izborima, čiji je ishod u drugom krugu krajnje neizvestan.

Prema analizama biračkog raspoloženja, preferencije birača menjaju se iz nedelje u nedelju. Sedam dana posle prvog izbornog kruga, u kome je Norbert Hofer odneo neočekivanu pobedu nad Aleksandrom van der Belenom - 35,05 odsto glasova za Hofera, a 21,34 za Aleksandra van der Belena - institut Galup je izračunao 29. aprila 2016. da će odnos glasova u drugom izbornom krugu iznositi 50 prema 50 odsto. Prošle nedelje, međutim, isti institut je ustanovio da će 53 odsto birača glasati za predstavnika desnice... U takvoj situaciji ni najmanje ne začuđuje da je Norbert Hofer tek pre nedelju dana posetio Banja Luku i izjavio da Republika Srpska ima puno pravo na samoopredeljenje. U evropskim krugovima, ova izjava je shvaćena kao „navođenje južnotirolske vode na austrijsku vodenicu”. Drugim rečima - ako bi se Republici Srpskoj dao pravo na otcepljenje, onda bi po istom pravu i Južni Tirol mogao da odlučuje o svojoj budućnosti.

Na kraju se nameće zaključak da će Austrija posle ovih izbora skrenuti udesno, ili, parafrazirajući izreku Bečkog kongresa - Austrija pleše udesno. U kojoj meri će politički valcer odvesti udesno, manje ili više, zavisi od izbornog pobednika. Ali, nameće se i pitanje, šta je dovelo do drastičnog preorekta u političkom raspoloženju Austrijanaca?   Nacionalni ekonomista austrijskog porekla Mihael Hart sa Univerziteta Kolumbija smatra da je sve veća prihvatljivost nacionalističkih ideja u Austriji posledica nekonsekventne edukacije (u smislu suzbijanja nacionalsocijalističkih ideologija) od svršetka Drugog svetskog rata, do danas.