Još medalja u Riju

Pre dve godine u Berlinu Velimir Stjepanović je zadivio svet – postao je dvostruki evropski prvak! Ove nedelje u Londonu nije sačuvao nijednu titulu (osvojio je samo jednu medalju – srebrnu), ali to ne znači da je nazadovao.

Evropsko prvenstvo u prestonici Velike Britanije je važan plivački događaj, ali nije i glavni u prestupnoj godini. Svi sportisti, pogotovo oni vrhunski (sem fudbalera, čije olimpijske ekipe nisu najjače reprezentacije), sve podređuju što boljem učinku na Olimpijskim igrama. Tako je i sa Stjepanovićem.

On je najpre sve podredio tome da bude reprezentativac Srbije, iako je rođen u Abu Dabiju (7. avgust 1993) i živi u Dubaiju. Mada je poreklom iz Semberije, dakle Bosne i Hercegovine, nijednog trenutka se nije dvoumio koja je država njegova i za koju će da pliva. Po tome podseća na Milorada Čavića, rođenog u SAD, plivača koji je u Pekingu 2008. pobedio najuspešnijeg olimpijca u istoriji – Felpsa, ali to, nažalost, zvanično nije priznato.

Njegovim putem hoće i Stjepanović – da donese Srbiji olimpijsku medalju. I to ove godine u Rio de Žaneiru. Evropsko prvenstvo u Londonu je bila prilika da se na najbolji način pokaže gde je na putu ka olimpijskom pobedničkom postolju.

Vrlo je teško da se u kratkom razdoblju (Olimpijske igre su u avgustu) dva puta bude u vrhunskoj formi. Oni s manjim olimpijskim ambicijama bi radije vrapca u ruci, nego goluba na grani. I s takvim pristupom bi Stjepanović verovatno bio uspešniji u Londonu. Ali, njegove želje dosežu mnogo više.

S obzirom na to kako teče njegov sportski razvoj nema razloga da se sumnja da može da ostvari i najveće podvige. A u njega se oduvek verovalo – od Olimpijskih igara mladih u Singapuru 2010. kada je nosio zastavu na svečanom otvaranju. Poverenje je opravdao osvojivši srebro i bronzu, pa ga je Olimpijski komitet Srbije proglasio za najuspešnijeg mladog sportistu.

Naredne godine, na Evropskom juniorskom prvenstvu u Beogradu, obradovao nas je još više – na njegovim prsima su sijale dve zlatne medalje. Odoleo je pritisku koje nosi takmičenje pred svojom publikom. To je odlika istinskih šampiona.

U seniorskoj konkurenciji se na velikim takmičenjima prvi put pojavio 2012. na Evropskom prvenstvu u Debrecinu i bio peti. Iste godine se oprobao i na Olimpijskim igrama u Londonu. I tu je bio zapažen – zauzeo je šesto mesto.

Na Mediteranskim igrama u Mersinu (Turska) 2013. osvojio je čak tri zlatne medalje. Do sada je najuspešniji bio na Evropskom prvenstvu u Berlinu 2014, gde je osvojio prvo mesto na 200 i 400 metara slobodnim stilom. Srebrna medalja na 200 m slobodno pre neki dan u Londonu na Evropskom prvenstvu i finala na 100 i 400 m u plivanju istim stilom pokazuju da je izvukao pouke sa Svetskog prvenstva u Kazanju (Rusija), gde ni u jednoj od te tri discipline nije ušao u finale. Sada je ponovo među najboljim „kraulašima” na Starom kontinentu uz nagoveštaj da to može da bude i na svetu. Možda već na predstojećim Olimpijskim igrama.