Alarm zbog antibiotika

Globalnom apelu da se antibiotici racionalno troše i time njihova efikasnost sačuva za buduće generacije pridružio se i britanski ekonomista Džim O’Nil. On je upozorio da bi problem s bakterijama otpornim na antibiotike do 2050. mogao da košta čovečanstvo gubitka čak 10 miliona života. Zbog nemoći antibiotika da pobede infekcije, umiraće više ljudi nego što sada umire od raka.

Premijer Engleske Dejvid Kameron je pre dve godine zadužio Džima O’Nila da se uhvati u koštac sa ovim problemom – iz ugla ekonomije.

Predlog ovog stručnjaka je da ni jedan pacijent ne dobije antibiotik ako prethodno njegov lekar nije testovima i laboratorijskim pretragama dokazao da su ovi lekovi zaista neophodni, objavio je list „Gardijan”, a preneli svi britanski i mnogi svetski mediji. Kako ni u Velikoj Britaniji (a kamoli u Srbiji) svi lekari opšte medicine nemaju testove za brzu dijagnostiku, za razvoj ovih testova ekonomista je ostavio rok od četiri godine.

O’Nil, koji je u međuvremenu postao ministar zadužen za trezor, izašao je i sa sugestijama da se promeni dosadašnji način proizvodnje antibiotika, ali za sada nije naišao na razumevanje farmaceutskih kompanija.

Docent dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne bolesti KCS i član grupe zadužene za sprovođenje nacionalne Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika, smatra da „ton” kojim se ekonomista obratio javnosti nanosi više štete nego koristi zajedničkim naporima Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti i pokrenutim nacionalnim kampanjama.

– Stanovništvo ne treba plašiti upotrebom antibiotika, niti njihovom zabranom, već je važno samo da se ovi lekovi koriste racionalno. To znači da ih lekar može dati samo kada ima dovoljno dokaza da se radi o bakterijskoj infekciji ili kada se radi o životno ugroženom bolesniku, ne čekajući da se dobiju rezultati svih analiza.

Takođe, antibiotici se mogu davati i preventivno, radi sprečavanja verovatne infekcije kod pojedinih hirurških intervencija ili kod kontakta sa vrlo infektivnim mikroorganizmima, kao što su bakterija meningokok koja izaziva zapaljenje mozga – navodi za „Politiku” dr Stevanović, dodajući da je naša medicinska struka jasno definisala protokole kada se antibiotici daju.

Dr Stevanović naglašava da je takva i poruka naše nacionalne kampanje za racionalnu primenu antibiotika, započeta 18. novembra prošle godine, uz podršku Ministarstva zdravlja, a koja je planirana da traje godinama. Ovaj infektolog kaže kako je i u našoj kampanji naglašena važnost brze dijagnostike. Najjednostavnija i vrlo često sasvim dovoljna metoda kojom se utvrđuje da li je nekome zaista potreban antibiotik jeste laboratorijska analiza krvne slike sa određivanjem broja leukocita i njihovom raspodelom (formulom). Dr Stevanović podseća da i naša kampanja naročito insistira na stavu da antibiotike pacijenti ne uzimaju bez preporuke lekara.

Britanski ekonomista je poručio da se mora prestati sa prekomernim davanjem antibiotika životinjama koje se koriste u ishrani ljudi. Inače, upravo su Britanija i SAD lideri u potrošnji antibiotika u stočarstvu.

Dr Stevanović navodi da su u kampanju Ministarstva zdravlja za racionalnu primenu antibiotika aktivno uključeni i predstavnici uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, koja, kako on kaže, ovaj posao vrlo odgovorno i vodi. Dodaje da je najvažnije da je prepoznata potreba za zajednički pristup ovom problemu.